Menično pravo. I

241

Рок у коме се ова нотификација мора извршити пије пзречно опредељен у закону. Међу тим, из одредаба законских, којима се утврђују рокови за регресне тужбе, следује, да се та нотиФикација треба. да изврши тако, како ће још увек остати времена да се тужба благовремено подитне. —

Него ова нотификација протеста није и формално обавезна. Закон каже да она треба да се изврши, али не и да мора; а сем тога, закон не везује никакве последице за њено невршење. Право на регрес није, дакле, зависно од ове нотиФикације п она се може заменити самом регресном тужбом (испореди 5. 144. трг. зак.). 'Тако се у пракси понајвише и. чини.

=

0.

Подизање регресне тужбе.

824. — Кад менични поверилац (за регресата

в. бр. 326.) хоће да тражи регрес судским путем, било да је безуспешно чинио, или да није ни чинио нотиФикацију протеста, он се ради тога мора обратити суду нарочитом тужбом, у којој ће изложити шта и по каквом основу тражи ит.д. Та се тужба зове регресна. Форму њену регулише општи судски поступак у грађанским парницама и то не спада у чисто менично право. Али ово право прописује парочите рокове у којима се ова тужба има подићи. () томе постоје извесна правила за поједине случаје. И тако:

Први случај. Регрес се тражи само од једног обвезника. Овде ваља разликовати два поделучаја и то:

а. а. — Меница се плаћа у Србији, а ту живи и регресат. Пада се тужба има поднети падлежпоме суду у року од 15 дана од дана протеста, ако регресат пребива на растојању од 10 сати од места плаћања. Ако је