Menično pravo. I

251

дан пили више дана или месеци по виђењу, или на обично време по виђењу“ — тач. 1. 5. 144; види бр. 306. и 812. |

Пропис овај треба двојаке допуне.

Шрва је та, што се он мора односити на све оне менице, којима је плаћање по виђењу на ма који рок, дакле п недеље, године п ако се то изречно не каже у овоме пропису — в. бр. 812.

Друга је у следећем:

Ма да сам текст тач. 1. 5. 114. не каже из"речно, опет је несумњиво, да се он односи на презентацију из 5. 136. трг. зак. Овај пак 5 говори како 0 презентацији ради пријема (бр. 306), тако и о презентацији ради наплате (бр. 309, 312). То су, међу тим, две разне ствари и наведени пропис 5. 144. никако се не може односити на обе ове презентације : он се не тиче презентације рад пријема, већ само презентације ради наплате и то оних меница, код којих не би било ни датираног пријема, ни датиране визе, нити протеста због непријема (а не п оних код којих би тога било, јер њихова презентација врпш се по року у њима означеном, а не по РОКОВИ из 5. 196).

[Раније смо видели (бр. 306), да је превели ција менице ради пријема само право, али не и дужпост имаоца њеног, па баш и у случају 5. 136. Јер ако ималац менице по виђењу (на ма који рок) тражи пријем (односно визу, протест због непријема) по наређењу 5 5. 186. и добије га, онда ће му се од тога доба и рачунати рок за ШИ (бр. 188), без икаква обзира на оне рокове из 5. 136. Ну ако он то не учини, онда баш по с 136. не губи право тражити исплату, дакле извршити презентацију ради наплате, већ само мора то да чини у извесном року, који му се тада рачуна од датума ивгдања менице (то је последица нетражења пријема, ништа друго). И сада ако он ово учини у томе року, меница му се мора платити и он ништа не губи; али ако то не