Menično pravo. I

254

Него ово је само једно ошште правило, које у практичкој примени није једнако за све регресне дужнике. У ове, као што знамо, спадају издавалац (ако је дао покриће) п преносиоци са својим авалшстама. Али сва та лица нису у једнаком положају, већ закон пзмеђу њих прави разлшке, а на име:

831. — За треносиоце. — Кад наступи који год случај губитка права на регрес, онда сопственик менице безусловно губи сва права против преносилаца (наравно против оних, који му претходе, јер последници његови нису му ни били обавезни) п не може ништа више од њих тражити по основи те менице.

Правни разлог овоме пропису упознали смо напред (в. бр. 328. ћаа.) Стварни пак разлог је у томе, што су преносиоци за меницу добили онолпко, колико су за њу и платили, те се сада, услед овога ослобођавања меничне обавезе, неће неправедно богатшти на штету небрежљивог повериоца. На против, баш сама правичност захтева ослободити их обавезе, кад ималац менице није хтео уредно вршити дужности своје у погледу наплате менице. —

Све ово важи и за авалисте преносплаца, јер

су и онп обавезни онако исто као и ови — бр. 261. 882. — За издаваоца. — Овај се у наведеним

случајима по некада ослобађа своје обавезе. а по пекада не; све зависи од тога: да-ли је он дао покриће (бр. 142.), пли га није дао.

Ако је у стању доказати (в бр. 148. тач, г) да је трасату, односно акцептанту, благовремено по на правом месту (бр. 143) дао покриће, онда се он, псто као и преносиоци п са петих разлога, ослобађа своје обавезе, те ималац прејудициране менице не може по њој ништа више од њега тражити. Јер кад је дао покриће он је тиме вратио опо, што је у валути примио од ремитента и сада се пе би пеправедно ко-