Menično pravo. I

63

менице не може се везати за какав неодређени, ма п извесни догађај, као: кад умре Н., још мање пак за непзвестан, као: кад НИ. постане пунолетан; псто тако се рок не може састојати из читавог низа дана, као: платите до 30. Јанџара о. 20д., пили платите између 1. и 15. Фебруара о. год. ит. д, па да онда дужник или поверилац бирају који ће баш дан узети.). У свима тим случајима већ не бп било оне тачности п претходне опредељености рока која се тражи.

Из свих ових разлога закон увек тражи тачно означење овога рока. И ако њега нема, пли је неуредно, онда се не може претпостављати, како неки мисле, да ће важити обично време (в. бр. 190), већ се меница мора сматрати као неуредна.

Само пак означење рока може се извршити И на разне начине и разним изразима. (ја тим ћемо се

упознати касније — бр. 180. и след. Јјотшис зздаваотља — трасажта. 54. — Пети битан саставак Форме сваке вучене менице јесте потпис њеног ивдаваоца — 5. 80. тач.

5. трг.зак. Јер менична обавеза, као искључиво писмена обавеза, не да се ни замислити без потписа онога ко ју је на се узео. Издавалац је, по правилу, творац менице и да би ова била савршена неопходно је нужно да ју он и потпише; без његова потписа, ако би све друго и било испуњено па меници, ова би била само један пројект, само спремање; исправа пуноважна постаје тек онда кад на њу дође пи потпис издаваочев. Али сем потписа није нужно да трасант још што сам својом руком пише на меници; сву осталу садржину њену може написати ко му драго, као што она може бити и штампана и т.д. —