Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

РЕШЕЊЕ СЕДМОГ ЗАДАТКА 99

батаљона у главнини треба да буде такав, да онај батаљон [. пука у колони буде ближе заштитници, како би се, на случај потребе, да се ојача заштитница или њена побочница, могле употребити трупе 1. пука, при чему опет треба гледати да се батаљони не цепају. У овоме случају боље је ојачати заштитницу батаљоном из !. пука и због тога, што ће у заштитници бити 3 батаљона тога пука, те се и командат пука може угодно узети за команданта заштитнице, ако већ није био узет за команданта предстраже, пошто ће имати под својом командом 3 своја батаљона.

Од коњице треба оставити у заштитницу све што се има на расположењу, јер коњица треба, не само да извиђа и одржава додир са непријатељем, како би могла пратити сваки његов покрет, него да чува и спречава да не би непријатељ упоредним путовима загрозио боку и оступници колоне. Овај додир није довољно одржавати са непријатељским челом, него поглавито са његовом главнином, како се не би десио случај да чело служи само као маска, а главнина да скрене другим правцем за гонење, или да се заустави, а можда и да се врати натраг. У колико је гонилац јачи у коњици, у толико је тежи задатак коњице онога који одступа, јер је принуђен да чини велике заобиласке и да троши много снаге. Зато је штета за свакога коњаника, који се одвоји од ове важне коњичке службе. — Стоји до воље и увиђавности команданта одреда, како ће употребити коњицу, да ли ће је задржати под својом непосредном командом, или ће је ставити под команду команданта заштитнице као саставни део исте. Код малих јединица обично се тежи к томе, да командат заштитнице води старање не само о обезбеђењу, него и о извиђању те се под њега и ставља коњица, на који начин он непосредно и одмах добија вести о непријатељу. Само у случајима, кад је велико остојање између заштитнице и непријатеља, те коњица мора остати далеко позади за одржавање додира са њиме, усљед чега више или мање губи непосредну везу са заштитницом, или кад се коњица, следећи непријатељскоме кретању, удали далеко у страну, тада она остаје под непосредном командом команданта одреда. Али, у томе случају, мора се придати заштитници за њену непосредну употребу довољно коњице, обично знатно више но што се придаје и претходници. С погледом на изложено, у овоме случају, цео пук коњице ставити под команду команданта заштитнице и, пошто главнини није потребна коњица, јер она може одржавати везу са моравском дивизијом сресгвом велосипедиста, телеграфа, хелиографа, или другим срествима. — Пада у очи да је командант предстраже скоро сву своју коњицу, од "2 ескадрона, био употребио на своме десном крилу на Комнеги а задржао је на десној обали само мали број коњаника. Ово је у осталом потпуно оправдано; јер по створу земљишта,

7“