Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

РЕШЕЊЕ ОСМОГ ЗАДАТКА 111

напад, пошто би га о томе била известила предстража; он ће дотле већ моћи смислити себи план, како ће задржавати непријитеља, док се командант одреда морао ограничити синоћ само на излагање маршевног поретка.

Први отпор, на случај да непријатељ предузме напад пре но што се главнина развије у маршевни поред, а то је пре 59 часова, командант заштитнице даће на линији предстраже, која захваћа по фронту око 4 км. Којом је снагом овај фронт поседнут, неприј-тељ неће моћи оценити у први мах, те ће морати обазриво да наступа и у томе ће губити не мало времена. Малодимни барут иде у прилог заштитници, јер нападач неће моћи као пређе, по диму, да цени јачину трупа на фронту. Тиме што заштитница има на положају и артилерије, представљаће непријатељу много озбиљнију снагу но што би то било без артилерије. А сем тога наступање по оваквом земљишту и нападање на овако јак положај одузеће му знатно више времена, но што би то било да положај није тако јак.

Како ће се предстража повући са свога положаја и хоће ли се доцније и на коме положају заустављати, као и хоће ли се главна трупа заштитнице и где заустављати за прихват задње трупе, не може се, а и погрешно би било, унапред одређивати. То се тек доцније може наређивати на лицу места, према стању ствари, које се буде развило. Но, при овоме, не смеју се оставити ниже потчињене старешине у неизвесности, куда треба да одступе, на случај, да буду потиснуте јачом непријатељском снагом, јер није сигурно, да ће им у току борбе моћи за то стигнути заповести на време. У оваквим се случајима изузгтно, без предомишљања, у напред, пре борбе означава одступница; јер за овакве прилике означавање одступнице није ништа друго него одређивање правца одступног марша, што ни у колико није противно оном начелу, да при издавању заповести за борбу не треба означавати одступницу на случај неуспеха, пошто се, у оваквим случајима, борбом не тражи одсудност него само добитак у времену.

Према свему овоме, закључак би био команданта заштитнице овакав: задржати се колико се може на положају предстраже, а затим одступити и, по потреби, задржати се на десној обали Малошишког потока, да се непријатељу отежа и успори дебушовање из Корвинградског теснаца.

Заштитница би се имала да подели на главну трупу, задњу трупу, побочницу и заштитничку коњицу.

У погледу употребе коњице у овом задатку, њена је улога на оваквом земљишту врло проста, јер нема много напоредних путова, којима би непријатељ могао грозити боку и позадини заштитнице и које би коњица морала чувати и осматрати, што би могло необазривог команданта довести у искушење да своју коњицу распарча и поцепа, Овде је дуж