Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

93 рече ми Истина: да онЪ то уме ужнвати и на добро употребляваши, то бы кБговомЪ и обідемЪ благополучію весна полезно было ; а сЪ такомЪ Паметыо, видишь га, у каквомЪ є станю! СадЪ видишь, какви су дарови неразсуднога Мечтанія у и суеумнога о себи мяЪнїя! Тако проводе животЪ сви окїи, кои се изЪ оне чарод'Вйне чаше напояваю. Мушесе и окреЋу у ономЪ обаятелномЪ зиду затворены. Свакїії о себп нето особито мысли, а за друге нимало не мари. Подобны пїяньшЪ , кои се са истымЪ пїянствомЪ своимЪ поносе іі диче, по. воздуху зидаю куле и чардаке, а предЪ ногами не виде дубоке яме, у кое падаю п пропадаю. Она зданія унутра чине имЪ се великолЂпнїи дворови, ашежко оныма, кои у ньихЪ улЂзу! то су шпїталп залуде, болесне и бЪдне. Истый воздухЪ, крозь кой люди онде гледаю, подобанЪ є различны боя стакламЪ, крозь коя се поедмЪти такови виде, какова су стакла. Са свимЪ тимЪ здравый разумЪ нїеу ньима до конца угашенЪ, кадЪ они хоЋе само на свое добро да га упошребе. Совѣсть ныюва ньихЪ често обличава. ГласЪ истине досеже често до срна ньиова, кой имЪ каже, да су у заблужденію, и да се на кривомъ погибели путу находе .