Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

ііз медїе Лрїстофанове їізгублѢне бы 6ы> ле , да. се нїе нашао єданЪ екземпларЪ медьу книгами С. Іоанна Злашоу стога. А ко зна, ідо бы и одЪ 0рїгєновы списанія было, да ихЪ нїе онЪ сачувао ? Заіцо тада є была мода, како кога за еретїка одсуде, таки сЪ нѢговымЪ списаніямъ на ва. тру! Сва пБнїя Грековосточне Џеркве нате не бы такова была, да нису С. ІоаннЪ ДамаскннЪ, и нѢговЪ соученикЪ Косма0 преизрядни Поете были. Ко зна, у каквомЪ бысе состоянію данась у Емропы Науке наодиле, да су сва Еллиногреческа и Латїнска списанія пропала? Видимо, да су ова два єзыка їоіце само у книгами остала. Правда, да су рана и обрана, то есть, землѢдї>лскїй и военный чинЪ, у свакой Державы перве по реду; како при єдномЪ детету, валя га изЪ малена одранити и сачувати: али Науке, занати, корабл'Вплаванїя и купечество, доводе благополучіе НароднѢ кЪ зрелости и совершенству. Не будимо дакле као малена деца., коя, кадЪ се назадоволЂ са спаванВмЪ, еломЪ и напнткомЪ, низа то друго це маре, него за шрчанЂ, игрине и забавке. Познаймо нате, како фусїчєско , тако ш морално достоинство, опредѣленіе и конацЪ, за кой смо створени. Отдаимо достодолжио почитаніе евачєму по принадлежности и достоинству. Н Г Д А-