Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

64 за три дни соединеніе. Кои данась на едномЪ мѣсту бяху, до неколико дана, самЪ БогЪ зна, гди се находьаху. Ту не бяше ни Дара ни Царства, ни Обшества нити 0течества ; нит’ какве Школе , ни науке, ни занята; ни пріятеля ни непріятеля, ни злотвора ни благодѣтеля ; нигде враждебника, али нпгде ни любазника: кигде войске ни враждебногЪ нападенія, али нигде ни мужества ни юначства, нити храбре обране любимога Отечества: нигде свадье ни кавге, ни раздора ни несогласія; но у исто време нигде и никада ни друголюбногЪ разговора, нити братскога примиренія и соединенія. Они не познаваху нити мараху за сродсшвенну и єдинодушну слогу; ньиово ладно срце не осеЋате ни найманѢ мрве Обіцега Добра усердствованѢ и напредованѢ. За живога Бога! вопїе Аза, какви су ово люди? иєсулилюди? каква є то медьу ньима о свачему смершелна немарность? Рекао бы, да суодЪ нечувствєнногЪ начинѢни дрвета : само то се мычу, плоде и ране ! Да су люди, отвеіца му ДухЪ , то и самЪ видишь: Акаковису? Онакови, као іцо бы їй тыхотео: безстрастни и сасвимЪ беззлобиви ; но у исто време и сваке добродѣтели лишенП и обнажени. Понеже, гди нейма зло-