Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

66 *§>Ѳ0(М§* долезно, и похвално. Ако ли онЪ гамопроизволно себе ослеплява , и зло предпочишуе ипредызбпра,. самЪ на себе осужденія изреченіе твори іі издае. Сада и ты избери, ша шп се ,6олЪ мили: ОЋешь ли, да те оставимъ овде медьу овымЪ беззлобнымъ людма, или, да те возвратимъ медьу оне , на кое ты шолико мрзишь? Не, ако Бога знать ! вопїе Азађ Ангеле светый Божій! не оставляй ме овде ' води ме натрагЪ. Онай истый мой ЕмїрЪ больїй е, него сви овїи люди заіцо се може раскаяши, и на добро новратитиз а овїи нису ни за іцо. Сада сине предЪ очима нЪговымЪ молнія: изчезне Видѣніе: а онЪ се презне, и надьесе на брегу вышшереченнога єзера. Таки подье у свое мЂсто. Зашце у єднога на гласу шрговца службу. Овай се спомене, да му є онЪ єданпуть у нужды помогао. Даде му еданЪ умѣренный капїталЪ , и метне га у содружество трговине свое. Аза постаке трудолюбивъ. БогЪ благослови тру= де нЪгове, и у мало година обогатите. Оженисе, и у женитбьі своехі буде среТіанЪ. Не престане добротвореЋи. Родиивоспитачада добра и послушна^ и проведе до глубоке етарости блаженЪ животЪ. Г ДА-