Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

До краја петнаестог века обавештења Енглеза о нама свакако да нису била многа. Претпостављамо да су крсташки походи допринели стицању извесних знања о нама, нарочито онај трећи, који је предводио Ричард Лавово Срце, о којем је остало трага у предањима старога града Дубровника. Пажња Енглеза повећава се тек кад Турди постају европска опасност, кад се, после пропасти Србије, доводи у питање опстанак Централне Европе. Тада се појављује читав низ дела која расправљају 0 Турцима, турској историји, о опасности која од њих прети, и плановима за борбу с њима. Поред њих, појављују се путописи из ових крајева, од којих се у ранијим, као што је онај сер Џона Мандевила, тек налази по који наговештај о нама.

О сер Џону Мандевилу мало има других података до оних које је он сам о себи дао. Дело које на енглеском носи наслов 7Лле Уотаре апа гтауаује от зуг јоћп Маппаеуше, Ктротћ, објављено је на енглеском 1499 г. и прештампано безброј пута. Оно и данас ужива глас правог путописног класичног дела. Номинално се сматра делом једног енглеског писца. Према једној напомени француског рукописа из 1871 године, године Мандевилове смрти, путопис је био првобитно написан на романском, као језику који је у оно доба био боље познат, па тек доцније преведен на енглески. Преовлађује мишљење, да је стварни писац био један бележник из Лијежа, Жан д'Утрмез.

Остављајући на страну књижевни спор, помињемо да је ово прво дело на енглеском језику за