Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

~ | | 5 +

зитампано. Међутим он је преко позорнице, у извесном смислу, још и данас оно што је Х. Џ. Велс као просветитељ нове врсте и као пророк једнога новога реда ствари. Преведена су многобројна Велсова дела, нарочито она којима је после рата узео био на себе не малу дужност да чове_ чанство васпита за нови свет. Његова Историја света имала је несумњива утицаја на поколење које се духовно формирало после рата. Његов престиж нарочито је порастао после конгреса Пенклубова у Дубровнику због става непомирљивости у извесним основним питањима слободе људ“ског духа. За наше време он је, у неком смислу, оно што је, у своје време, нашој интелигенцији био Џон Стуарт Мил и Томас Карлајл.

Енглези су се бавили више изучавањем духа источне цркве него што смо се ми бавили религиозним духом Енглеза. Па ипак две су појаве везане за религиозну Енглеску: Библија и Џон Банјан. Откриће Библије као упута у живот направио је наш прост војник, кад је на Солуну био остављен са собом, и кад су му енглеске болничарке, испраћајући га на фронт, стављале у руке Свето писмо. Поред тога, код нас је постојало интересовање за једног, додуше јединог, религиозног класика Енглеске из времена њихове духовне обнове, Џона Банјана. Поклониково путовање, које је превео Чедомил Мијатовић 1879 године, доживело је четири издања. Оно је, чини се, нарочито деловало на оне наше људе који су гајили једну особиту врсту побожности, скривену од очију људских. Таквих људи у нас је увек било. Често у слојевима где се то мало могло очекивати, јер је жеља за личном дисциплином код нас природна противтежа распојасаности, коју наш народ није никад ценио, и прекости, коју је трпео само у људи