Moj život i rad

128

Која је, дакле у животу, та потреба која се противи здравом и нормалном начину живота? Шта се то налази у индустрији што омета све начине људске активности да искористе редом услуге свнх оних који су способни да учествују у тим активностима? Можда ће ми се приметити на то, да, ако би индустриско особље празнило радионице сваког лета, производња би била поремећена. Али овај проблем треба посматрати с једне опште тачке гледишта. Треба да се поведе рачуна о увећавању радничке снаге које се добија тромесечним или четворомесечним радом на чистом ваздуху; исто тако ваља водити рачуна о последицама које ће ово годишње сељење радника у поље имати по цене животних намирница. Као што сам то назначио у једној претходној глави, ми смо се потрудили да остваримо ову комбинацију пољског имања и фабрике, и рез}ллтати које смо постигли су потпуно задовољавајући. У Нортвилу, не далеко од Детроита, имамо једну фабрику поклопаца, малу, али која производи много. Управа и алати релативно нису много компликовани, јер се ту производи само тај један део аутомобила. Рад не захтева од радника велику вештину: сва вештина је у машини. Они, дакле, који раде у пољу могу посветити један део свога времена радионици, а један део мајуру, јер агрикултура помоћу машина није тешка. Друга једна фабрика, мало већа, сад се гради у Рош-Плату, на неких 15 миља од Детроита. Наместили смо једну преграду која служи као мост за воз Детроит —Толедо —Ајронтон (коме је баш на том месту и требао мост) и који служи такође пешацима, и све то представља само један технички посао. Ту ћемо производити своје стакло.