Moj život i rad

133

неколико миља и знам какав је то кулук. Колико времена изгуби један човек проводећи своје време у лаганом корачању за запрегом коња, док би један трактор свршио исти посао шест пута брже! Није чудо да, радећи све рукама тако полако, сељак успева у опште да живи врло оскудно, док су производи земље и даље скупи и нема их доста. Као за аутомобиле, за наше тракторе тражимо снагу а не тежину. Предрасуда тежине чврсто је била укорењена у духовима већине фабриканата. Мислили су да тежина одговара пропорционалној снази и да машина може дохватити земљу само ако Ј је тешка. Они нису увиђали да мачка, ма да је лака, има велику снагу вуче. Једина врста трактора саслужује да се човек њоме бави, јесте, по моме мишљењу, лак, снажан. довољно прост да би се ма ко могао њиме служити н довољно јевтин да га свако може купити. Са о.вим циљем у очима, посветили смо скоро петнаест година да утврдимо наш тип трактора и потрошили смо у огледима неколико милиона долара. Следовали смо апсолутно исте принципе као за аутомобил. Сваки део је имао бити што је могућно јачи; делови су имали бити малобројни и склоп је имао бити такав да се омогући фабрикациЈа на велико. Мислили смо неко време да би се аутомобилска машинерија могла употребити, и учинили смо неколико покушаја са овом. Али смо убрзо увидели да трактор, који смо желели створити нема ничег заједничког са аутомобилом. Аутомобил је начињен да носи а трактор да вуче; ова разлика у употреби повлачи радикалну разлику у изради. Тешкоћа је била у томе да се праве довољно снажни јастучићи да поднесу моћну тракцију која ће се вршити на њима. Најзад смо успели да израђу-