Moj život i rad

164

и да се ужасава лупе од мануфактура и железница, устаде против индустриског прогреса. Објави да ће аутомобилизам убити укус за природне лепоте. Моје гледиште у тој ствари било је сасвим супротно гледишту Џона Берехса, и чинило ми се да се он даје заводити живошћу својих утисака. Послах му дакле један аутомобил молећи га да се сам увери да ли, благодарећи њему, неће још лакше упознати природу. Тај азггомобил, ма да м)? је тре, бало прилично времена док је научиб сам терати,. учинио је да потпуно промени своја схватања. Увидео је да аутомобил омог)'ћава да видимо више ствари. Од како је имао аутомобил, он је сваки сво| лов на тице правио из кола, и уместо да обилазн само неколико миља око Стабсајда, он је могао по вољи уживати у огромним пољима. Овај је поклон дакле био међу нама прнлика да се јединствено спријатељимо. А немогуће је бнло бити његов пркјатељ и не постати бољим. Џон Берехс није науку радио као занат, нити је сталан рад замењивао сентименталном реториком. Лако је постати сентименталан пред природом али није лако студирати обичај једне тице као предмет једне тачне науке. То је међутим радио Џон Берехс и његове су опсервације биле у главном тачне. Ако је и мало био нетрпељив, то је био према који имали тачности у начин}' посматрања природног живота. Ако вреди писати о једном предмету, мислио је, онда то је зато што сам предмет заслужује студију. Џон Берехс је пре свега природу волео због ње саме. Природа је за њега била не само сировкна за списатељску производњу. Он је почео волети пре него што је предузео да је описззје. Под старост је постао филозоф.