Moj život i rad

170

би било рећи: експлоатисање ове земље. Кад се природно благо овог богатог предела искоришћује јед' но у приватном интересу крупних капиталиста странаца, немате ту развијање већ пљачку. Нећете развити Мексико све док не развијете Мексиканца. А у којој мери су досадашњи експлоататори Мексика уносили у своје планове средства за васпитање мексиканског народа? Пеон је за њих увек био само средство, и раззитак извозне трговине је за овог несрећника- био увек узрок понижења. Ове идеје ужасавају кратковиде духове. Они стално понављају: „Ако је то све тачно, шта ће бнти са нашом извозном трговином?" Онога дана кад Африканци буду почели жети сврј памук, кад Руси буду сами правили своје земљорадничке алате, кад Кинези буду сами задовољавали своје потребе, то ће све зацело значити за нас велике промене! Али може ли зрео и паметан човек претпоставити да ће ове земље безконачно давати другима сва своја богаства? Нужно је да у мисли обухватнмо услове живота у доба кад цивилизација буде продрла свуда и кад се свп народи буду умели сами служити. Кад једну земљу дохвати лудило нзвожења, она је обично принуђена да од других тражи сировине; и она своје становништво претвара у месо за фабрике. Нама Американцима развијање наших природних блага пружа довољно широко поље рада, те се не бисмо -за дуго моралн бринути о извозној трговнни. Наша земљорадничка производња ће бити довољна да нас храни све док будемо остали на послу, а имамо досте новаца да бнсмо га могли во; дити до краја. Има ли што глупље него да Сједињене Државе остану без посла зато -што им не стижу поруџбине из Јапана, из Француске или из ма које земље, док имају под руком толико соп-