Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

====== 1090 =

— Ти, Вера, гледаш на људе по њиховој спољашњости и по њиховим речима, а оне су често врло варљиве. Требало би познати душу човекову; у њој су врлине и мане.

= Тако је, Надо! — потврди Паја. — Отменост и интелигентност не мере се по речима и спољњем изгледу. Речи често прикривају некарактерне и неморалне особине.

Вера је друкчије мислила. Веровала је у карактерност људи по спољњим утисцима, налазећи у њима и доказе о врлинама и манама. Наду и Пају није разумевала. Чинило јој се да су њихова тврђења неправедна, тенденциозна, па рече: |

— Ваше је мишљење неоправдано, пристрасно. — Чекај, сад ћу ти показати њихову «отменост и интелигентност» и нашу «спристрасност» — и Паја извади из капута лист исписане хартије, говорећи: — «Принципи модерног джсивота»... аутор је, кажу, Стајић.

— Да, чујемо! Читај! — гракнуше и Вера, и Нада.

— Добро пази, Вера! Из њих ћеш видети колико је твоје мишљење тачно. — И Паја поче читати: 5 -

1. Не обазири се на застареле појмове

о моралу и врлинама; данас влада друн-

чији менталитет. Културни је свет у

непрестаном натретну; модерне идеје овла~

ђују светом — њих се дрожи.

— Против тога, мислим, нема се шта рећи, — примети Вера, гледајући у Наду.

— О, могло би се о томе много говорити Вера, да ли добри појмови застаревају и дали су све модерне идеје добре, — говораше Нада, живо. — А закони моралности и врлина освештани су вековима у човечанству.

__- Тако је, Надој = потврди Паја па продужи; | | |