Narod

61. Н6 8Р0Ј 1б 1ЕПТ»

и Н:«ј>од“ излази сракога данл по Т70ДНС

Штчмларлјв се сзлаан у К080; У- -ТТЛ Ср 30. Власнхк КРОТА љ. милвти-к

СОЛУ1> ГГЕТАК 22« ДКЦК МБАР 1ДП ГОД.

ГОДЦНА 1. Ругописи се не »раиајЈ. Оптаси 1 » белегпке **сччакују се. 'то пого*б*.

Рсда чциј«! *е у ♦»**« 4*оат*ковој бр 20

ДРАГ. а. ГОГИА

Примајући француску колонију,командант Источне Војске, генерал Гијома држао је онај говор: Господо, Ја вам из свег срца захваљујем на осе-ћању које сте предамном изразнли као и на добрим жељама за еве слвеаничке вс јске. Примите и ви моје жеље, исто то лико искрене, за вас, за ваше породице и за наиредак Француске колоније у Солуну. Оаај напредак, визнате, интимно је везан за успех нашегоружја, тојест, за победу уједињених нација за одбрану свих слобода, слободе економске, трговачке, политичке, националне. Само победа може решити сва пи тања и изравнати све тешкоће. Да је добијемо ми морамо радити сви сложно, без задњих мисли, жртвујући појединачне интересе општим, з напред уверени да 'ће драговољнежртве бити широко награ-ђене на дан поравњања који ће се наметнути заједничком непријатељу. далеко од Мајке ()тацблне и од главног фронта где се 40 месеца води главна борба ове светске игре, висте можда били у положају да мање гего други суде о сталном раигћењу наше војне снаге и о опадању непријатељске. И ако сте могли да оцените херојске напоре савгзничких војсака, а нарочито храбре српске војске, чији шј је отпор и самопрегоревање прибавио дивљење и донео вечите симпатије целога света, и ако сге оценили како треба помоћ грчке војске, која се вратила традицијама своје прошлости, ипак сте можда кад кад осетили нешто немира са основа ним или мало претераним надама, које сте гајили. Не треба ситуацију сматрати као сведену на овај, ма-ћедонски фронт, где смо ми у осталом, као и свуда на другим странама умели да се одржимо према непријатељу и да очувамо према њему надмоћност моралну и војничку. Дужност је нас, који

долазимо из Француске да вам кажемо, да су облаци, који су могли помрачити ово поверење, ову пуну веру у крајњу псбеду, давно већ нестали са неба наше отацбине. Од оног дана, кад је завојевач заустављен, победом на Марни, на положајима, одакле је доцније свуда одагнат, он никада није више могао да има ни војничке ни моралне надмоћности. Сви његови напади, који су вршени са највећим напорима, пропали су, а битка на Вердену, која је трајала скоро две године, символ су његовог тврдоглавства и његове немоћи. Неповредност нашсг фронта више не подлежи никаквој сумњи и иза те непремостиве бариере могла се раз вити не само снага наше војске већ и британске величанствене војске, достојне бескрајног дивљења за свз оне, који су, као ја, имали част да се боре уз њих. Захваљујући снази овог фронта, ми смо успели да проширимо до додира са нашим савезницима Италијанима и да заједно са њима постигнемо успехе, о којима данас сазнпјемо. Под окриљем овога фронта, који бранс наши врли савезници и ми, ми можемо са пу ним поверењем очеки вати развој гигантских напора, које у овом тренутку чини Америка, улазећи у рат не само да му да силину већу, него што се икада снивало, већ и да му да дефинитиван карактер неумол.иве борбе права и цивилизације против бруталне силе и вар варатва. Извесно, прилазећи на нашу страну, слободна Америка је хтела да врати помоћ, коју смо јој ми, уочи нашс Велике Револуције, пре 150 година, указали за васпостављање њене не зависности, и ми смо јој зато врло захвални. Али није само збогтога што је она ушла у рат. Њен председник |е видео опасност коју преставља немачка хегемонија у Европи и зато је, без задњих рачуна, бацио сву живу

снагу својс земље у борбу, за коју је цснио да је неизбежна за њену част и за њене интересе. Можемо бити сигурни да ће он овај рат водити до краја. Посао, који је Америка већ изнршипа, о громан је. Он се неће зауставити — ми смо у то сигурни — јер кад једна земљп, толикодалеко од милитаризма, као што је Америка; у'ђе у рат, потпуно свесна свих напора, који су потребни, 10 значи да је она решена да иде до краја. Први до дир који смо са њима имали у Француској не оставља у томе никакве сумње. Ово поверење у ус пех ја вам доносим из Француске и тражим од вас да га раширитеоко себе. ~Јдт?м џелико Лондон. — Коментаришући повлачење адмирала Џелико, »Вестминстер Газета<' пише: »Под његовом управом, најпре као коман дант велике флоте, а затим као први лорд: адмиралитета, флота 1 е ј за три и по године ра- ј та била сигурна заштита наше земље и главна гарантија савезничких војних напора. Она је очистила море од непријате.ЂСке трго вачке марине и отворила путеве за наше војничке експсдиције. Она је сузбила сумарен ску опасноет у тој мс ри да влада данас може с повгрењсм да говори о будућности и да пројектујетранспорт великих снага прекоАтланског Океана. Са тих великих радова адмирал Џелико и његови сарадници могу бити поносити. Да ј се они изврше требало је и храбрости и истрајности, издрж.кивости и иницијативе развијене до највишег степена«. БРЕНТД Н ПЈАВЕ Рим. — И поред сва кодневног уверавања у неке друге своје намере Аустро Немци спремају да обнове своје нападе на Бренти и припремају битку најширих размера на Пјаве. На доњој Пјаве наго милане су јакемасеартилерије, а возови са свежим трудама непре стано придолазе.

„ТГШ“ $3 „ШИР 0 КИ“ /Кчнева. — У Буг.рсгом Собрању требао је предгедник в ;аае да сдговори иа јед :у цнтсрпелацају о Есхрана, ала ја он том прилкком гозоР« о рскључивз о р-ду бугар скех »т:саих« и »широ.чхх* соцајалистг. Том пралаком је прочитао и нзјаву »тесиих« соцајал^ста за шт^кхолмску конференцију. Ево ј дчог одељ: а из те изјавг: > Пзјава бугарс.^их »те них« соцајалиста. У швајцарски.ч лнстовима објављеко је нг.з изјаза од стране »бугарских социјалиств« односно Јслола за мпр и цвљева рата. Према тим изјавама »бугарски социјалиств« ста»љају пред интерцгци :-палу као услове ораво Бугарске да прасаједина од војске окупкране з'мље, т. ј. Мачедонију, До6РјЏ/ н др. јгр су оне већином васељене Бугарпма. То присај-дкшеае према њиховам изјавама );е ба била анексвја туђтх територија и туђтх народа, већ с?мо пра мека принципа за самопредељчвањем народа. »Бугарски социјалисги«, који су дали о«е изјаве, делови су ј дпе силно буржоаске социјалпо политичке партвје у Бугарској, која неиа нишла зајгдмичко с бугарском социј лнои демократијом. Уз то

Фабрика Крупзва споегла се са пангерманг сгима. То је дошдо сасвим пр-сто, ј-р од њпх завнсе иослова. Нојзећа дго фо>. д :ва, које немнлице треин »партија немачче от 2 цбл!(е«, дпо је Круп. Твм се новцем потнраљује у Немачкој кампањл р.тнвчка а анексаонвстичка. Да 6и се формарало јавао мишљење, купују сс илп се покушава да се куне глав ш лизерални ли стози, који злступају рслативно уморену палитику. Круп се исго тако занима в прзпагандом у ипостранству. СредсЈва њггова то му потпу но допуштају. Зар једлн добар део ратнтх зајмова не одлаза у шегове касе? ОЗразовано је једно велнко удружење псд именом: „Удружење га потпомагање Немачке у иностранству". Оао има један одсек у Швајцар ској са специјалним задат 1 ои : „Немака пропа андл у Швај царској". Ово удружење нма велико непокретно имап, у Берну. Оно располаже врло ■*ли чим средствима и развијх велвку делатност у с в и и а правцдма. У новембру месецу био је у Швајцарској ради инспекцвје рада овог удружеша Др.

знва, всћзнг«. У стаарл она је једза пезватна мањлна. I Бега парламептарна фракцвја има у Народчом Собрању самз девет гласов>. Олромна ввћина орга> изсванвх раднака је на стра чи соцајал демократске радничке иартвје (партија тсснлх), која има у сарламенту П народних посланика. •Захтеви«, I оје всгичу»бугаргки соцајалисти«, то су захтеви бугарске владе и бугарске буржоазиј*. У њихово је гме г.очет и зоди се рат од страие Бугарске. Бугарскн се социјалдемократи солвдарашу са војним цлљевима бугзрске владе, деле са њом одговсрност за рат и за то њахове изјтве, да су била против рлта, неосноване су и лажне. ПОСЕТА КОД ГРКА Генерал Гијома, командант Источне Војске, у пратњи генерзла Ж е р о м а и генерала Шарпи посетио је генерала Зимбракакиса, грчког иоманданта на фронау. Генерал Зимбракакис је срдачно поздравио добродошлицом генералисима, који се врло живо интересовао за стање грчких трупа. Измењене су здравице у часг француске и грчке војске.

у Швајц-рској и молио их за потпору. Оа пм је признао, као пешто сасвнм прнродн<", да за уметиичку пропаганду немаччу, чије се већ ргзхере зна-у, сгппендију даје Круп. Најбољи немачки оркестри одлазе у Швајцарску и свирају ремек дела Бетовенова, а њахове ваолине платила је : една фабрака топова! Данас се не треба вичем чудити, па гпак св» гскоришћаваи>е уметности је парочато одвратно. Алч Др. Торкдике је признао Д 1 све сво наје још довољно. И што он, у ово време, долазп у Швајцарску, то је због тога што он има заиатак да створи једну органлзацају, која би била у стању да полагано форвнра ивко мишљење у кор.-ст Немачке. Имала бл да се изведе једна анкета о држању свих швајв царских листовл, воле важнијих. А па њих би се потом дејствовало. Они од којих се не би могло ништа да очекује в.мали би да буду лишени свих вести ез немачких извора. Шго се тиче он-х других, онх би

се та партија погрешно ра

Крун а прпагавда

Тор:дз е, главаи секретар дпрекш ја Крупоке фабрик Ои готетво много личиост