Narod

БР. 245.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 2 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРО.Г 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вракају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 0.

ШТА ШШН ТРОЦКН? 080 — -

Више пута смо ' до сада поменули како је Троцки почео да организује војску за одбрану Русије и да је за то затражио помоГ. од Савезника. О томе, да ли се рад Троцкијев на организацији војске може сматрати као патриотски и да ли су његове намере за стварање војске чисте, како према Русији, тако и према Савезницима — о р г а н Клемансовљев »Ом Либр« пише: »Јављају, да сеТроцки обратио француској војној мисији, чији се представници налазе у Москви и у разнимдругим руским варошима, да помогне бољшсвике у организовању војске. С друге стране вести нам јављају, какоје декларација Савезника приликом Лондонске Конференције изазвала особито задовољство код Руса. Руски народ у својој целини срећан је што га Савезници не напуштају и што изјављују да мир у Брест Литовску треба подврпи ревизији. Француска ке пристати да пружи 'Гроцком помо'1\, али само онда, кад буде претходно дефинитивно утврдила Троцкиеве циљеве и његове намере. ПомоТи препорофај националних осећаја у Русији; помоћи револ)^ционарне социјалисте и кадете, да поново оенују државу и да се боре против завојевача, то је наша дужност. Али наоружати и организоваги трупе, којс ће би-

ти намењене борби класа и интернационалној револуциш, била би велика грешка, у коју ми никако некемо упасти. У осталом питамо се, коликоТроцки може бити искрен? Ј е д а н гелеграм из Штокхолма јавља нам о политичкој сигуацији Русији. Он нам показује да се полигички положај бољшевика поново учврстио. А последњи део тог телеграма гласи : »Да би се могли одржаги на власти, бољшевицима је потребна једна оружана сила, и то је можда један од разлога, који нагоне Троцког, пошто је постао неутицајан, да тражи стварање једне велике народне војске. Али услед нереда, који су проузроковали бољшевики, и усчегтога што им нико не верује, има мало всроватности да Те се у опште остварити пројект о народној војсци. А можда је то организовање војске трик, да се Немцима да повода за нове војничке операције, кошма Русија није у стању, да да отпора.« »Све ово — каже »Ом Либр« — тера нас, да добро размислимо о пружању помоћи Троцкоме за организовање националне војске. БОМБАРДОВДЊЕ НЕЛНД Берн. — Сада се добијају појединости о последњем лету енглеских авиатичара над Келном. Тај поход проузроковао је велику панику у околини жељезничке станице, на коју је пало много бомба. Згра-

де на станици озбил.но су ошгекене; једна је локомотива избачена из шина и преврнута, а један војни депо запаљен. Становници вароши и околине страшно су узрујани. На зборовима су ен е р г и ч н о протествовали прогив сваке помисли на репресалије. ЗАЈАМ СЛОБОДЕ Париз. — Јављају из Вашинггона: Зајамслободе продужава се са успехом. Још сада је извесно да ће сума, која је утврфена на три милијарде долара, бити уписана више пута. БУГАРСКА И ТУРСКА Берн. — Преговори између Турске и Бугарске су прекинути због непомирљивости Бугарске, која не пристаје, да уступи Турској један део 'Гракрје. Немачка брани становиштс Турске и ради код Бугарске да попусти. ДО ИСТРЕБЉЕЊА Вашингтон. — Уједном говору Вилзон је изјавио: »Ја сам питао непријатеље, да јасно обележе своје циљеве. Они су одговорили на начин који одговара признању, да, не теже за правдом него за завојевањима и да им је циљ да наметну своју вољу. Америка не може да затвори очи пред оним шго је учињено у Русији, Финској, у Украјини и Румунији и са правом може да верује, да би се исто тако поступило и на западном фронту да тамо не постоје војске које немачке дивизије не могу да победе. Једини одговор, завршио је Вилзон, могућан са наше стране, јесге, бор-

ба до исгребљења, без ограничења ууложеним срествима, како би право постало закон у свету-« НОБО ОТКРШ Париз. — Клемансо је објавио једно писмо, које је цар Карло 18 марта ове г о д и н е упутио Поенкареу и Рибоу, а које је донео припц Сиксто Бурбон. У овом се писму каже, да је Француска у три године рата доказала своју снагу и свој диван елан и да се цео свет диви традиционалним јуначким подвизима Француског народа. Карло изјављује, да у гледишту нема никаквог размимоилажења између њега и Француске и да он изражава Француској своје симпатије, које одговарају осећајима његовог народа. Монархија ће — каже Карло у писму — у будуће избегавати да се понови рат, за који он, Карло није одговоран. Карло моли да тајно и службено буде ово писмо уручено Поенкареу да му изрази своје осећаје, уверавајући га, да ће он употребити цео свој уплив код својих савезника, да признају право Француске на Елзас-Лорен. Карлонакрају жели да дозна миотљење Француске , и Енглеске како би припремио терен за мир. Цирих. — Кајзер Виљем упутио је царуКарлу једно писмо, којеје објавнла немачка штампа, у односу на Клемансовљева открића. Кајзер изража своје уверење, да ће Карло демантовати тврђење непријатеља. САВЕЗНИЦК НА МОРУ Упорећујући изјаве првог лорда адмиралитета, Сир Ерика Геда, које је дао у марту ове године у Доњем дому, и цифре изнете у општем меморандуму адмиралитета, може се дати преглед садање ситуације трговачке савезничке тонаже као и неутралне, којом она располаже. Узимајући у рачун нове конструкције и тонажу непријатељских запљенених бродова, чист губитак енглеске марине за време од 1 августа 1914 до 31 децембра 1917 износи округло три милиона и двеста хиљада тона. На против, гонажа савезничка и неутралних, узевши у рачун све њене губитке, с једне стране, а с друге прираштај новим конструкцијама и тонажом заплењеном од непријатеља, — она се повећала са шест стотина хиљада тона.

Лион. — Свакога дана имамо нових обавештења о величини губитака непријатељевих. Поданик једне неутралне државе, враћајући се из Немачке, где је радио у болници за официре, прича да је обраћена врло сгрога пажња на новости које долазе с фронта. Забрањено је испитивати рањенике да би се добило обавештење. Многи официри су изјавили да су губитци Немаца били страховити, нарочито они које су претрпеле 40 дивизија, бачених у првом моменту борбе. Један официр из гарде изјавио је да је његова чета сведена на 12 људи. Духови су узбуђени

Чист губитак. дакле износи 31 децембра 1917 два милиона и шест стотина хиљада тона. Наглашавамо, да програмом нових конструкција, у Енглеској се предвиђа прираштај у 1918 од милион и осам стотина хиљада гона. А у будуће ово повећање може се попети и до три милиона годишње. Посматрамо ли непрекидно консгруисање бродова и код других савезника и неутралних, долазимо до закључка, да је опасност од сумарена отклоњена благодарећи радљивости савезниЧких бродарница. КАЈЗЕРОВ СТРАХ Берн. — Кајзерјетелеграфисао Канцелару да не даје никакву декларацију у Рајхстагу, јер се боји, да би декларација пацифистичка имала рђав утисак на војску.

због новости о огромним губитцима, које су претрпеле немачке трупе. Број рањеника се повећава свакога дана а лекова нема довољно. Рањеници се врло хрђаво ране. Париз. — Изненадни напад немачки извршен последњи пут имао је за циљ да прикује енглеске снаге у Фландрији, да би их спречио да учествују у битци у Пикардији, где Немци нису могли нимало да ућу у француске положаје. Из исгог разлога, а пошто је покушан северпо од Ланса ударац, Иемци су поновили више на југу напад који је потпуно задржан. Лондон. —■. Коресподент »Тајмса« у Француској каже: Друга фаза борбе развија се на много широј о-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

■ мансим горни;

ФЕЉТОН У СТЕПИ 0

4

Прожет овим угодним осећањем, заборавио сам на тешке дане хроничне глади и на своје другове. Али кад сам последње парче метнуо у уста, био сам још смртно гладан. - Скот има код себе сигурно још сланине или меса, мрмљао је војник, који је преда мном седео на земљи и трљао рукама трбух. — Сигурно, јер хлеб мирише на месо. Имаће и хлеба још, рече »ћак» и додаде полугласно: Само да нема револвер. — Пека има ма шта хоће. Што? Изгледа, да је неки сиромах.

— Пас је то, одсече војник. Бауљали смо један уз другога, зурећи у правцу, где је седео наш доброчинитељ са револвером. Отуда није допирао никакав звук, никакав знак живота. Ноћ је ширила своја црна крила. Стеном је владала мртва тишина. Чуло се наше дисање. С времена на време одјекнуо би меланхоличан звиждук ласице. Звезде, ти живи небески цветови, сјале су над нама. Ми смо били гладни. С поносом кажем, да ја ге знамените ноћи нисам био ни бољи ни гори од мојих осталих другова. Ја им предложим да устанемо и нападнемо на човека. Не

да му што урадимо, већ да му поједемо све што на-ђсмо. Ако он пуца, нека га! Од тројице може да погоди само једнога, ако у опште погоди; а ако и погоди, тешко 'ће један револверски метак проузроковати смрг. ,— Напред! рече војник, скочивши са земље. »Ђак« устаде нешто спорије. Потрчасмо према човеку. »Ђак« је био на пристојној даљини иза нас. — Друже, добаци му војник прекорно. Пред нама чу се мукло мрмљање и шкљоцај ороза, загим пуцањ револверски. — Промашио, кликну војник и једним скоком дотрча до човека. Сад ћеш, сотоно, добити од мене. »Ђак« се баци на земљу потрбушке, а »сотона« па-

де с колена на лећа, рашири руке и поче јецати... — Шта је, до ћавола, повика зачућено војник, који је већ подигао ногу да удари човека. Ваљда није пуцао на самога себе? Ти! Шта је теби? Хеј! Ваљда ниси пуцао на себе? — Меса, печења и хлеба, цикну тријумфирајући глас »ћака«. — Сад, нек те носи ћ&во. Што се мене тиче, умри. Једино браћо, рече војник. Ја узех револвер из руку човека, који је већ био престао да јеца и ту непомично лежао. У револверу био је свега један метак. Прионули смо да једемо, не ироговарајући ни речи, а човек је лежао непомично. Нисмо се на њега ни освртали. — Зар сге све то, драга браћо, збил,а урадили због

хлеба, обрати се човек дрхгећим и промуклим гласом. Уплашисмо се. »Ђак« полегну, сагну се земљи и поче кашљати. Војник, који је марљиво жвакао, поче грдиги, Псино! Цркни! мислиш ли ти, да ћемо ти одрати кожу? Чему нам служи? Овне, магарче. Пази ти њега! Битанга носи оружје и пуца на људе. Вуци сс! Он је псовао и уз то непрестано јео, тако да су његове речи губиле тежину. — Чекај само да завршимо, обрачунаћемо се ми с тобом, обећа му >5ћак« прстећим тоном. Тада кроз тиху ноћ одјекну промукли вапај, који нас уплаши. — Браћо; Зар сам ја знао? Пуцао сам зато што сам се, уплашио. Путујем из Новог Атоса за смоленску губернију. 0

драги Боже, ја сам у грозници, увек после заласка сунца мени је тешко, због грознице отишао сам с Атоса. 'Гамо сам радио. Ја са& дрводељац. Код кућа имам жену и две кћери. Нисам их видео има више од три године... Браћо, поједите све. — Бићеш услужен, за то не треба да нас молиш, упаде »ћак.« — Драги Боже! да сам зпао да сте ви мирни људи зар бих пуцао? Али овако, ноћу, у степи шта сам ја крив? Он је говорио и плакао, или је барем изгледало да пушта неки дрхтећи страшни вапај. — Шта нам овај све напрмча, рече војник презриво. — ()н сигурно има и новаца, мислио је »ћак«. (Нас.тавиће се)