Narod

БК 319

СОЛУН, УТОРАК 19 ЈУНИ 1918 ГОД.

ГОДИПА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»НаЈ;од« излази свакога дана гто подне. Штампарија се налази у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТл

ВРОЈ 15 ЛЕПТА

Рјтсописи се не враћају.!

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

УЗРОЦН КРНЗЕ

ОставкомСајдлеровог гословенско питање; кабинета отворена је.Немци су се онда били аустријска министарс-јпротивили сваком мик а криза. нистарству, које би се 0 узроцима кризе то-| локазало слабо према лико се писало V по - Словенима; и најзад

слсдње дооа, да је скоро нецотребно понав.кати их. Чим су Пољаци папустили аустријско м.чвистарство, оно је приауђено да примени параграф 14 устава, или да даде оставку, пошто Немци сами нису у довољном броју, а остале ^овенске народности не-ке да при"ђу векини, док је на власти садашња влада. Последших дана покушавало се, да дође до спорззума из међу Немаца и Пољака, али довољно је било изнети тачке преговора ла да се одмах увнди, да је немогуће уопште и днскутовати, а да се и не узме у обзир тачка, која се односила на личност самог Сајдлера. Сајдлерово министарство, баш пре годину дана, наследило је Клам Мартиница, и појавило се Бише као једно бирократско министарст во и са провизорним карактером, као министарство, које је имало да ублажава народноснеконфликте избегавајуки да им укаже карочиту бригу. Али, како то V Аустрији није могу кс, тако се Сајдлер заплел и сада је у мрежи. У последље време дскрсти оадминистративној по

потпуио оживели народносни проблем. Всћ пре тога дошло је ју-

пољски клуб ]е своју иомок влади везао за питања, у којима су Килман и Хинденбург имали јачи гласодСајдлера У Аустрији стално има унутрашњих питања, која не зависе само од аустријске владе, век су и заједничка целој монархији или чак и северни.ч савезницима. Унутрашња политика непрестано излази из својих граница к упада у спољну политику. Пољаци су тражили од Сајдлера, да решава питања, која зависе од Буријана, а Буријан се је скривао иза брестлитовског уговора, или је путовао у Берлин, одакле се вракао праз них руку. Све то може да се каже и за недељивост Галиције и за зустро-пољску солуцију као и за неприкосновеност граница према Пруској, све су то питања за која Сајдлер не може да даде задовољење. Па не може аустријска влада ни да обекава ништа, јер та обекања учињена Пољацима не може данас да испуни, пошто за

кина. Доиста данас је могуће постики векин}' из Чеха, Југословепа, Пољака и Италијана; али ко на тоуАустрији може и помислити? Г1а то су неповерљиви елементи, Завсреници са прашке коиференције, па на влади ? И саму предпоставку ове могућности немачка је штампа унапред искљу чила. Немогуке је да се влада у Аустрији у време рата ослони на елементе, који отворено исказују своје симпати је за Споразум. Ц а р у, коме је век пребачено да је словенофил, везане су руке, и у свакој акцији коју предузима наилази на немачке вериге: почевши од пропале пацифистичке офанзиве са писмима Сиксту Бурбонском, до пропале војничке офанзиве на Пјави. Увидевши све то, Карло је у одговору Сајдлеру поновио изјаву, да хоке да влада са немачким странкама, давши међутим Сајдлеру нови рок, да поново испита све могућностида парламенат буде могао радити. Кога овим хоће да преваре? Сичуација је веомајзсна: владаослањајући се на немачке странке, не може имати векину; а ако Сајдлер остане на власти парламенат не можеда - ради. Ситуација Аустрије,

висе од (едне сложене међународне ситуације ма с ког гле Д ;1Шта ,1 е и од обавеза век утвр- посмат 1 ,али ’ са во ј 11ИЧ * кених К0Г ’ па Р ламента 1 )Н0Г и * „ ‘ ^ ли исхране, замршеКад ои се ствари у на • г г Аустрији морале разви- с Ј

дели Чешке поново су јати по логици парла-| Само распарчавање ментарних система, са-|Аустрије донеће расда би требало да до'ђсј плет ° ве кризе. на владу словенска ве- ' ——— =

НШРСНХ САбО? Цчрих. — Маћарски ми нистар финаисија Поповик одговарајући у Сабору иа интерпелацију о огромном повекаљу промета папирног новца у монархији, из Јавио је, да једино средство да се то уклони јесте да се сман.е рагаи трошкови и да сс уведу иови порези »Безкорисно је — додао је — крити тешку ситуацију Аустрије. Мађарскају је влада опомињала, а Маћарска, мек} г т(ш, повиснла је порез на шекер и вина.« Посланик Шандор је по лвао ма-ђарску владу да но вим а.-угарским кредитима кодЕмисионеБанке ускрати своје одобрење, и да установи макарску емисиону банку у циљу, да не би и Макарска била зансга у пропаст Аустрије. Министар Финансија јс изјавио, да је то немогуће. Палавикина је критиковао букурешки мир и политику Чернина и Буријана. ВекеЈзле је одговорио, да је макарска влада била увек споразумна са графом 1 1ернином, и да је уговор о миру добар. Гово реки затим о радничкој а гитацији рекаоје, даје она одавно пригхремана и добро организована али да ке влада највеком сгрогошку поступати против агитатора иначе би се до шло до катастрофе.

Редакција је у улици Коломбо број 0.

Г)н јс у Берлину исти-У другој су у векиии Ср-

цао како Аустрија, у грожсна проблемом ис хране и унутрашњим рззмирицама кародности, не може да предузима офанзиву, чијије успех сумњив" а да се не изложи опаености великих унутрашњих нереда шта више револуцији. Али Немачка није хтела, ии да чује за разлоге, и навалила је да се пошто по то предузме офанзива, сма" ки да је то неопходно нужно због олакшања западног фронта.

ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ

ЈВедики

би и зове се Шцјз планина. Ово је највека јединица, која је формирана у последње време и то искључиво из југословенских колонијц у Чикагу и Греју. Ова јединица отикике скоро на солунски фронт. Стварају се и нове јединице. Неке с.у век добиле своја имена, као на прнмср : Сиетозар Милетик, Иван Косаичик и т. д., а неке још нису. Овдашњи Југословени мисле и за после рата. Знајуки, да је индустрија у евим њиховим крајевима потпуно ункштена, они се труде, да век сада организују једну индустријску армију. Та ке армија морати да подмири прв} г потребу у ра шицима, механичари-

Вашингтон. б Р°Ј југословенских добро-|ма, ипжањсрима ит.д. Њивољаца долази са свих.стра- хов ке задагак бити да обна Америке. У последње нове железничке пруге, пувреме отишле су у логоре тове, фабрике ит.д. Обноу Сасекс и Кану тјји веке‘ва Југославије захтеваке јединице и неколико одреЛшого труда. Индустријска да. Иајглавнија јединицајармија осигураће слободан носи име Вудр-а Вилсона.'развитак домаке индустриОна је састављена од две'је у домовини и спашкеје груше. Прва, у којој су ве-јод туке инвазије. После кином Хрвати, носи име војне акције, највека се

ПУТ БУРИЈАНОЗ

Лондои. — Дописник »Дејли Мела« у Швајцарекој сазнаје из поуздана извора, да један од главних циљева,због кога је Буријан после-

посдедњегхрватског народног краља : Петра Свачика.

пажња обрака овој г.ндустријској армији.

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ

Рим. — Аустрија сада униште не само територипосле пораза саопштавадју век и слободу, напредак како је офанзива против'и породачну среку. Нека Италије била једна проста’официрн предоче војници-

демонстрација. Да то ниј'с бала проста демонстрација доказују 250.0СХ) иеприја тељских војника избачених из строја. а нарочито пре офанзиве дневна заповест

ма последице рата у Русији и Румунији. 2.) Паша војничка ситуација је сјајна. Наша перни савезница, нарочито Немачка, иду из победе у победу и трајање

ћенералштаба 14 аустриј-јрата је ограничено, а поеке дивизије Бр. 4928, ко- беда завиеи само од наше

јој је пркложен меморапдњи пут отишао у Бер- дум за командире за поуку лин, био је, да добијетрупа, из кога вадимо саодобрење од немачке.мо неке тачке: 1.) Дуго команде, да се на нео- трајање рата проузрокује дрекено време одложи жива жеља наших неприја-време. 3) Наша ке офанаус.тријска офанзиваЈтеља, да иам опљачкају и зива стварно допринети

издржљивости до последњег часа и одтесногјединства. Нека се војпицима изложи, колико је победа задобила Немачка за кратко

Ф Е ЛГТ О Н

ирсеј прево;

ДОБРО СРЦЕ

0

1 Ј лица Рембран, на пр- Минон добро протегла, сковом спрату једне пријатне чи с постеље, иачезе за не-

куће, у близини парка Мовсо, ево слике коју обасјава 0к о осам часова у југру ^хо сунце последњих даИп ссптсмбра. Р. Ламбер Деноајер дире *1ор Друштва за Пловидбу У нокној кошуљи, пантал онама, прелистава огром»У пошту, седеки пред маЈ им столом, у стилу МоРис, као што је цео намеш тај собе. Ова врло пространа соба има самоједну постељу, у којој г-ца Нина Минон, из Буфе, сада прот оже своје белс руке, да би рзстсрала и последн>е остаткс сна. ћад је се г-кица Нина

колико минута у своју собицу за облачење, и врати се, увијена ј}тарњом хаљином у чипкама и пружи своју свежу »њушкицу« брковима читаочевим. Раз^овор отпоче. Нвна Пинон. — Шта треба да значи, тај женски Ј)укопис? Женски? Г. Ламбсрт Деноајер. Тачно. (продужава читање.) П. И. (ломеки руке, др жање угодно да се изигра љубомора). — И ти си толико безочан, да читаш писма жена код мене, преда м.чом? Дај ми то писмо. Л. Д. (мнрно). — 1и на

то полажеш много/

II,Н. — Дај ми то писмо. красно... (Где то, овде?Ах! дужава читање врло озбиљ - но, без прекмдања). »...Готово су сви хгаши

Л. Д. — Морам да ти Улгат, пила »Каранфил«...) примстим, да ја никада нејхм.., хм... и некемо про-

тражим рачуна од тебе о;пустити ни јсдно по подпе

твојој прнватној преписци. Н. Н. — То иије исто. Ја ие добијам писма од жена. (заповедиички) Најзад! Дај брзо. Л. Д. (пружајуки нисмо). — Ево. (он посматра са ироничним осмехом г-кицу Нину Ниисн која чита полугласно). Н. Н. (прекидајуки с врсмена на г.реме своје читање примедбама). — »Драги мој... (Она узвикну: 0x1... скандализовнпа) Д])аги мој,.. ја сам много мислила ових дана на тебе, жалим те из свег срца, што си приморан да осгансш у Паризу. (Знаш, иемој да се узнемирапаш? можеш да идеш ако ти је досадно...) хм... хм... приморан да остане у Па-ј ризу. Овдс је време пЈ 1 е

а да не направимо лепу шетљу. Са свим свеједно и поред овог лепог времеца, била би вјјло жалосна, што смо далеко од тебе, да нису иоред мене малишаии... (Како, малишани? Гле, ја сам глупа!... То је твоја жена?) Луизета јс била прекјуче малоболесна: мислим да је много играла по песку; она уноси у све шго радк нарочитн жар (То није случај код њеиог оца!)... и затим опа је подлегла, и има грозницу. Шго се тпче Максима он је диван; бије се са свима дечацима на морској обали и готово је увек победилац, али ти неможеш да замислиш у каквом је стању његово одело!« (Г-ћица Нина Пинон про

првЈатељи отаутосали; никога иема изузимајукиБуе, који су ми врло драги. Го спокица ме учи немачки, да би употребила слободно време, које ми остаје кад сам слободна од деце. Најзад, не би ми били дани тако дуги, кад би примала од тебе новости. Не пребацујем ти, мој драги, али заиста, ја сам кадкнда помало узнемирена, кад ги пропусгиш целу недељу не писајуки ми. Труди се да се одвојиш неколико тренутака од твојих радова, ако те то и сувише ие замара, да би ставио свега две рсчи на хартију, само две речи, које ке ми реки, да си здрав и да ме волеш. »Ја ку продужити да ти пишем свакога дана, калеки једино, што моја г.исма

нвсу интересаптиија н и разноврснија. Томе је по мало крив к мој живот, који је овде врло миран. »До скорог викења, драги мој, ја ти се надам. Мали те грле, а ја, ја ти шаљем најнежмије осекаје мога срца. Марнја«. (Г-кица Нина Нинон, пошто је довршила писмо, кути неко време, држеки хаЈЈтију крајем својих прстију.) Н. Н. — Колико година има твоја жена? Л. Д. — Тридесет једну. Н. Н. — Је си одавно жењен? Л. Д. — П])е осам година. (Тишина). — Настакике се —