Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АГРАРНА СТАТИСТИКА.

Површине и приносн најважнијег културног биља год. 1922.

По- , Ha _ о На Врста вршина | ЧРиРод xa Врста | вршина | ПРАРод 4 за културе _ мтЦ културе > мтц wi. Дшеница овима | 1,450.627 11 647.946] 8:27||_ Шећерна репа 19.981] 3,126.855| 162:3 Ишеница јара 80.99} 455.391| — 5:80 с о.о Јечам овими 214.484| 1,494.199| “19 E : зе те ет Јечам јари 171.819] = 925.967] ~ 5-55|| Лан ва влакно 18.664 69.259] — 5:25 Раж овима 165.836| _ 989.07%] 5:12|| Конопља за 306 (овас) 402.595| 2,652.164] — 6:78 влакно 80.181] 21.414] 92 9 22 а . OU O OJ III O || orat 8.9%O0| _ 19.991| 694 Mak 3.583 15.581| 4-82 Са осталим житарицама | 4,710.898 — = Дуван 19.115 93.913] — 1:38, ваједно : Хмељ 1.826 14.277| 7:53 Пасуљ 45.047| 255.368| — 6:29|| Цикорија . .. 328 17.967 55:45 Граорица . 14.692] — 178.174| 12:47 Са осталим инСа осталим 73.915 ДЕ о дустријским 87.411 — махуњачама 5 биљем Корун (кромпир)| 220.529| 8,464.109| 84-64 ya Сточна репа 19.209] 1,939.882) 102:ј2|| | Купу“ до. т19ј гта 15у у 41110 Репа пострна . 21.459| 1,404.332| 60:35|| · Лук црни и бели 15.394] 308.518| 21:81 Са осталим 969.917 PE ee. Паприка 6.180) 85.986| 14:89 окопавинама ; - - Диње и лубе-

: o : evewuwa_ „ „ „| баве зе ово uan | бој петој Буле Луцерна 55.8841 ,686.408%| 91:01

Са осталим ба(са осталим _ штованским 84.905| крмним биљем 225.349 EC 7 биљем

% Мтц сухога сена.

Значајно је по овим бројевима, да у нашој држави превлађује зрнато биље (житарице), које запрема до 91:55% (северна Србија) зиратне површине, док просечно за читаву државу износи 73-86%. Према томе је највећи део наше домовине још на степену житничке пољопривреде, са свим атрибутима тога TOсподарења. Више северу и западу, крај житарица, шири се индустријално и крмно биље. Паралелно са повећањем тајења ових биљака дижу се и просечни приноси од једног хектара, читаво господарство постаје интенсивније и рационалније. Корелат екстенсивног, житничког господарења, јесу угари, на које отпада у читавој држави 14-48% зиратне – површине. Изузетно висок број угарне површине (57-10%) у Босни и Херцеговини не одговара фактичним приликама, ма да

је доиста кметовски одношај силио на подржавање што веће површине ораница, под угаром за пашу стоци, од које се није давао хак као од плодова. Засејане површине и укупни приноси најважнијег културног биља код нас износили су 1922 како су наведени у табели Ш. Приноси ови врло су ниски, у рационалном тосподарству они би требали да износе (од једног кал. јутра — 0573 хектара) барем толико у метарским центима, колико је овде исказано као принос од једног ха, требали би дакле да буду барем двоструки. Што није тако, крива је заосталост у техници тосподарства, мањкање поуке, узорних примера, али и особине наше климе (суше лети, велике студени зими), које се врло тешко могу паралисати. Табела показује разноликост y културама од нордиских (јари, јечам, 800)