Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИВКОВИЋ : i

— 1/4 1920, Нови Оад). Овршио je HHy |

гимназију у Сомбору, па се одао трговини, коју је изучио у Новом Оаду код Браће Поповића. 1895 предузео је штампарију Арсе Пајевића у Новом Саду и проширио је књиговезницом. ЈИ,

ИВНОВИЋ МИЛОШ, шеф Одељења за Штампу Министарства Иностраних Дела (3/5 1880, Осек). Гимназију је свршио у Карловцима, а философске науке у Београду (1906). До 1913 био је професор на другој гимназији у Београду, а затим је премештен у Скопље. 1920 постао је хонорарни професор на Университету У Скопљу, а 1922 постављен је за шефа Одељења за Штампу у Министарству Иностраних Дела. — Бавио се школском књижевношћу, проучавањем српских дијалеката, експерименталном фонетиком и новинарством. У (Солуну је издавао и уређивао Орпски Гласник (1916—1918), а у Скопљу Стару Србију (1919). Научне радове објавио је у Кеупе де Рћопенаце у Паризу, у Јужнословенском Филологу, Прилозима у Београду, и у Revue des ćtudes зјауез у Шаризу. : ЈЕ JJ.

ИВКОВИЋ МОМЧИЛО ДР., лекар и народни посланик (14/8 1874. Београд). Гимназију је свршио у Београду, а медицину у Петрограду. 1901—19920 био је општински лекар у Београду, 1920—1921 лекар Државне Болнице у Београду, потом је пенсионисан. Доцније је изабран за народног посланика и био је државни потсекретар. Учествовао је у многим друштвеним, културним и политичким покретима. Био је претседник Орпског, Југословенског и Руско-Орпског ЈЛекарског Друштва, привременог одбора Свесловенског Лекарског Савеза, члан главног одбора Друштва за чување народног здравља и T. д. Поред многих популарних чланака о здрављу, штампао је: Туберкулоза у Београду (1905), Сћојега азјаНнса (1910), Утицај племенске поделе на проценат обољевања, од туберкулозе (1911), Посматрања једног лекара у рату 19192—1913 (Реферат на чешком језику, приликом прославе 100-годишњице · Чешког Лекарског Друштва 1914). ДРЕ

ИВОВИК-ПЛАНИНА, висораван у Отарој Орбији, 11'5 км југоисточно од ШПлевља, са највећим висом 1.391 M. JI B

ИВОШЕВЦИ. В. Кистање.

ИВЧЕВИЋ ВИЦКО ДР,, адвокат и политичар (1843, Трогир — 14/11 1999, Задар). Учио је гимназију у Задру, а права у Грацу. 1873 отворио је у Задру адвокатску канцеларију. У политици се прикључио народној странци, а припадао је њеном консервативнијем делу. Од 1877 био је члан далматинског сабора, од 1889 члан земаљског одбора, а од 1901 посланик на Царевинском Већу у Бечу. 1900 именован је за претседника далматинског сабора. После слома Аустро-угарске монархије бра-

нио је И. права земаљског одбора у доба талијанске окупације против талијанске контроле.

Литература: Б. Бијанкини, Вицко Ивчевић (Јубиларни број Народног Листа, 1919). M. 4JI-z.

ИВШИЋ МИЛАН ДР,, социолот 28/7 1887, Ораховица, Славонија). Гимназију је учио у Пожеги и Загребу. Већ као петогимназијалац издавао је врсни Ђачки лист Зора. Теолошке науке свршио је у Загребу. За време његова претседништва у најстаријем хрватском књижевном друштву Збор Духовне Младежи, достигло је оно врхунац своје делатности. Као студент путовао. је И. по европским земљама, сарађивао је у листовима Просвјети, Хрватству, Вијенцу и т. д. Као капелан у Феричанцима 1911—1919 основао је Хрватску Сељачку Задругу, организовао је успелу колонизацију Загораца у оне крајеве. 1912—1913 постао је капелан у БВрбовцу, где је био зборовођа хрватског певачког друштва Петар Зрински, и блатгајник Хрватске СОељачке Задруге. Главно његово дело овде је организација техничка и артистичка чувених Џасионских :игаpa сељака у Врбовцу, приказиваних у лето 1913, по узору оних Passionsspiel-a y Oberammer8šau,

Након практично-социјалног студија У Немачкој, Холандији, Белгији, Француској, Швајцарској 1913/1914, постао је И. у Загребу главни тајник Хрватског Католичког Народног Савеза, где је организовао сељачке социјалне течајеве. У исто време деловао је као помоћни уредник Католичког Листа и уредник радничког листа Глас Народа. Од 98/7 1914 до новембра 1918 служио је на различитим фронтовима: у Русији, Србији, Румунији, као војни свештеник. Сарађивао је и кроз то време у Новинама, у Хрватској Обрани, Католичком Листу, приређивао је популарне брошурице (8), а уз то је као економски известитељ ратнога Министарства израђивао месечно опширне стручне њизвештаје. У свим овим »ратним« радовима пропатовао је идеју: право на слободан живот, политички 'и економски, свих народа. — Након преврата ступио је И. одмах у организациону секцију Народног Вијећа у Загребу, где је деловао до 1/5 1919. После тога наставио је народнопросветни рад као главни тајник Хрватског Католичког Народног (Оавеза, 1990 (19/4) именован је свеучилишним учитељем за социологију на теолошком факултету у Загребу. Исте године ишао је у Париз, ради даљег стручног образовања у социјалним, економским и правним Haукама, У Паризу је ступио у везу с француским учењацима, писао је у француске ревије, а АсНоп Роршаше издала је њетову брошуру Га гејогте авгаше еп УХошSoslavie, Ha Олободној Школи Политичких Наука предао је тезу о Задругарству

= о =