Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИЛИРИКУМ ОАБРУМ

вали Римљанима добре војнике, а дали су им и више знатних владаладца. : Н. Вулић.

ИЛИРИКУМ САКРУМ (Шупсит Засгит) зове 06 велико дело црквене“ историје Јужних Оловена. Штампано је од 1751 до 1819, у 8 свезажа, а написали су га Филипо Рићепути, Даниеле Фарлати и Јакопо Колети. 9 свеска изишла је 1902 до 1909, као суплеменат Булићевом ВиШенпо di archeologia e storia dalmata y редакцији самог Булића.

Ф. Ричепути (11/7 1667, Форли — 5/10 1742, Чезена), је био језуита (1694), па, је као језуита био венецијански војни свештенихк, неколико година на Балкану. 17920 вратио се Р. у Рим, и решио се, да напише црквену историју Балканског Полуострва. Тај свој план изложио је у спису Prospectus Ilyrici sacri cuius historiam describendam typisque mandandum susciри Р. ЕП. Ксерин (1720), Тај план Р. наишао је на пуно разумевање римских паша, Климента Х1 (1700—1721), Инокентија, ХШ (1721—1724) и Ђенедикта ХШ (1724—1730). У послу био је Р. помагач млади језуита, Даниеле Фарлати. Њих двојица су скупљали и израђивали грађу за ту црквену историју кроз пуних 20 тодина. Сабрали су преко 300 свезака рукописне грађе. Р. није доживео штампање свог и Фарлатовог труда, јер је умро већ 1742. Посао је наставио и великим делом привео крају његов друг Д. Фарлати.

Д. Фарлати (29/2 1690, Фурланија, Санданијел — 95/4 1773, Падова) је учио у Горици, а 1707 ступио је у Болоњи у језуитски_ ред. Студирао је у Падови и Риму. Од 1792 помагао је Ричепутију, и издао је првих 5 томова. Али ни Ф. није довршио дело. Њему је у послу помагао Јакопо Колети, па је он предузео после смрти Ф. да приведе крају Рићепути-Фагрлатово дело.

Јакопо Колети (92/5 1734, Венеција 15/8 1827, Венеција) је 1752 ушао у је-

зуитски ред, а у Падови je довршио науке. И. C. је прворазредно дело црквене

историје, основано на критичном прибирању архивалне и археолошке грађе. o је велика енциклопедија, не само за црквену историју Јужних (Оловена, него у многоме и за политичку историју. Важно је и због тога, што су ту, било у целости било у одломцима, саопштени многи из вори, којих данас више нема. Нарочито је то дело драгоцено за историју Далмације.. Шрва (1751) и друга свеска (1753) приказују историју римске Оалоне до разорења, трећа свеска (1765) надбискупију сплитску, четврта (1769) суфраганске бискупије сплитске: Београд, Окрадин, Босну, Крбаву, Модруше, 'Ce», Оточац, Дувно, Макарску, Нин, Хвар, Книн, Трогир и Шибеник, пета свеска. (1775) задарску би-

скупију и њене суфрагане: Осор, Раб, Крк, Сисак и Загреб. Ову је пету свеску написао још сам Фарлати, али је издао Колети. Шеста свеска (1800) има“ дубровачку бискупију и њене суфрагане: 'Требиње, Мркан, Захум, Отон, Корчула, 'Рисан и Котор, седма (1817) Дукљу, Бар, Драч уз остале арбанашке бискушије, и (Срем, осма (1819) епископије у Србији и Бугарској (Скопље, Пећ, Софија, Охрид, Трново и др.) Девета свеска садржи додатке и исправке целоме делу. Написао је Колети, али је издана тек 1901—1909, у редакцији Ф. Булића,· с написом Accessiones et correctiones all Ilyricum Sacrum del P. D. Farlatti di P. G. Coleti [1909],

Литература: F., Šišić, Enchiridion, 9. B. Hogax.

ИЛИРСКА ~ ДВОРСКА – ДЕПУТАЦИЈА, једна врста министарства при аустриском двору у Бечу, у 18 веку за српске (идирске) послове. Аустрији је требала једна институција, која ће стално водити надзор Haj Србима у аустриским областима, који су јој увек били сумњиви, ша је 1745, под изговором да излази у сусрет жељи српског народно-црквеног сабора У Сремским Карловцима од 1744, царица Марија Терезија основала Дворску Комисију за српске ствари. Та комисија претворена је 5/8 1747 у И. Д. Д., са компетенцијом, да расправља све ствари рацког или илирског народа аиоаа ген ова et spiritualia, Против ове институције устала, је енергично Угарска Дворска Канцеларија, која, као и остале угарске власти, није. никада хтела да призна угарским Србима никаквих посебних права и привилегован положај. Али су Срби требали Аустрији, и као одлични војници, и као протутежа мађарским аспирацијама, те се 'брпско министарство при бечком двору, под претеедништвом врло угледних државника, као што су били гроф Коловрат, барон Бартенштајн, барон Колер, одржало све до његовог поновног неуспеха са доношењем уредбе или Регуламента о устројству српске цркве у Митро-. полији Карловачкој. Угарске – државне. власти искористиле. су народне немире, који су тим поводом избили и царица Марија 'Герезија је 2/12 1777 укинула И. JI. JL Тада су Орби по областима угарскохрватског провинцијала потпали под директну власт Угарске Дворске Канцеларије, а Орби--у Војној Крајини под Дворски Ратни (Оавет. После тога учињен је још један покушај да се Орби изузму испод угарске власти, за време политичке борбе између Аустрије и Угарске 1790 до 17992. Потакнути од 'Аустрије, Орби су на сабору у Темишвару тражили екскорпорацију или засебну територију у Угарској, па им је цар Леополд одмах изашао на сусрет и као први корак одредио 20/2 1791 да се установи Илирска (српска)

= 80. ~