Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
МУЗЕЈИ
време уређивао је лист Господар и календар Годишњак. Издао је књигу: Шећерна. репа (1919; поправљено издање издала, је Матица Српска, 1925). Сарађивао је у Тртовинском Гласнику, Југославенском Лојду, Пољопривредном Гласнику, Тежаку, Гласнику Министарства Пољопривреде и Вода, Обзору и др. 27
МУЗЕЈИ. Код нас не постоји један велики народни М. за целу државу, јер су се поједини делови налше државе тек 1918 ујединили, а сваки од тих делова је већ имао свој М. После уједињења није ни дошло до јединствене организације и ограничавања надлежности појединих М. Државни М. потчињени су Уметничком Одељењу Министарства Просвете, а локални М. иду својим путем. На археолошком конгресу у Београду (1922) претресани су закони о М. и о старинама, које је израдила једна нарочита комисија, али ово питање није пошло са мртве тачке.
Народни М. у Београду. == Под утицајем Друштва Орпске Оловесности, које је 31/5. 1842. основано, и које је ускоро после оснивања купило нумизматичку збирку владике Лукијана Мушицкога, почело се и у ондашњем Попечитељству Просвештења са прикупљањем разних старина sa Српски Народни М. 10/5 1844, иницијативом начелника, Јована (О. Поповића, распослало је Попечитељство Просвештења свима окружним начелствима налог, да се по целој земљи прикупљају старине, нарочито новци, и да их шаљу у Београд за збирку Народног М. Осим тога, предузимало је Попечитељство Просвештења. кораке код земаљског Совјета, да се стави на расположење 400 дуката тодишње ради откупа и прибирања старина. Попечитељство није успело са тим предлогом, него се морало за сваки откуп чинити засебан предлог. И ако је државна, потпора била, врло скромна, М. је ипак брзо напредовао, особито даровима појединих родољуба. Предмети су се налазили у почетку по канцеларијама Министарства. Просвете, а дратоцени предмети у касама Министарства Финансија. (Сеобом министарстава, селиле су се и те збирке, док није капетан Миша Анастасијевић 1863 поклонио држа ви своју кућу на Краљевом Тргу (стара зграда. Университета), у којој је М. добио две сале.
191 1853. Министарство Просвете предложило је Државноме Савету, да се стари рукописи, старе монете и друге за науку важне реткости, које су се налазиле по разним канцеларијама, уступе Министа/рству Просвете, при коме је оснивано звање библиотекара, коме је поверена и управа, М. Први библиотекар и чувар M. био је Филип Николић. Његов наследник 1856—1859 био је Ђура Даничић. 10/6 1861 постављен је за чувара М. Јанко Шафарик, који је остао на томе положају до 8/9 1869, и под чијом је управом М. постао
//
прави М., који је дотле био само гомила старина. За његово време уселио се М. у кућу капетан-Мише. Поред Министарства, Друштво Орпске Оловесности, а доцније Српско Учено Друштво сабирало је старине, које су се, одвојено од старина M. чувале у »Хранилници стварних старина«. Један део тих предмета понудило је Друштво Српске Словесности 1850 Министарству на откуп, а остали су били заједно са збиркама Н. М. смештени у новој згради. Те друштвене збирке постале су 1864 саставни део Н. М. (8 54 устројства Орпског Ученог Друштва.) ~
После Шафарика били су чувари M. (по закону од 12/12 1873 имали су плату професора Велике Школе): Стојан Новаковић, Јован Бошковић и архимандрит Нићифор Дучић. 19/3 1881 изашао је закон о Народној Библиотеци и М., по коме се Библиотека одваја од М. М. је добио нарочитог чувара у личности М. Валтровића, професора археологије Ha Великој Школи. Истим законом (8 3) био је установљен нарочити одбор, ради помоћи чувара М., и ради свестранијег вршења послова. Право и дужност овога надзорног одбора били су 1886, када је основана, Ажадемија, предати председништву Академије, чији основни закон (8 7) каже, да је Н. М. придат Академији, а председништву њеноме поверен је надзор над истим. Када се Академија 1892 спојила са Орпским Ученим Друштвом, уступљене су Академији на располатање и збирке тога друш“ тва, уколико још нису биле спојене са М., када су (1864) биле проглашене за са ставни део М. На развијање М. имало је доброг уплива и оснивање Археолошког Друштва 1/7 1883.
Ђупџет М. остао је за Биоблиотеку и М. ваједнички, и после закона од 1881. Тек од почетка буџетске године 1887 имао је i. М. свој засебан буџет. — Збирке H. M. стално су расле, те ускоро нису имале довољно места у згради Велике Школе. Крајем 1892 М. се преселио у две суседне куће (на месту данашње нове зграде Университета), али због оскудице потребног персонала, до 1904 није могао бити отворен широј публици. 1895 је први пут постављен поред чувара још један научни чиновник. Етнографско одељење било је веома мало, свега око 900 комада, те није било ни изложено. 1901 било је оно издвојено и као Етнографски М. пренесено у данашњу зграду Етнографског М., 8aдужбину Стевче Михајловића.
У оно време почео је М. и са систематским научним ископавањима. Под BOJU ством проф. М. Васића предузета су ископавања, у Виминацијуму, где је још Валтровић неко време копао, и у Винчи, најчувенијој преисториској станици у север“ ној Србији. 1/1 1906 примио је М. Васић дужност чувара, Н. М. У исто време је Erнографски М. и административно одвојен од Н. М.
— 900 —
3 1 ЈЕ pr e
Sa M ab gaa dira ic Aa Zgvake