Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАДУЛОВИЋКА

Литература: В. Ћоровић, Будућност, Т 1922. В. Ћоровић.

РАДУЛОВИЋКА. МИЛЕВА, – глумица (14/10 1844, Земун — 15/10: 1909, Београд). Стушила је на позорницу 6/4 1863, као чланица Српског Народног Позоришта у Новом Саду. 1/10 1869 прешла, је, са мнотим члановима, тога позоришта, у Београд. 1871 отишла, је у Загребачко Казадиште, где је остала до 1874. Убрзо се вратила. у Београд, где је остала на раду до свог одласка у пенсију (26/3 1908). Главне су јој улоге биле: Ударда (Звонар Богородичине цркве), Ана (Шаран), Јока (Граничари), Маркиза (Дон Цезар од Базана), Ракила (Циганин), Крадићка (Оеоски лола), Гђа, Шеришон (Перишонов пут), Херманса (Доктор Окс). PP. (O).

РАДУЉА. ВБ. Радовља.

РАДУША ПЛАНИНА. 1. Планина у Србији, између река: Ибра - Брвенице - Доловеког Потока - Ријеке - Студенице, источно-југоисточно од Радочељ-Шланине, а јужно од Ђаковачке, око 14 км северно од варошице Рашке, односно 836 км јужнојугозападно од Краљева. Р. П. је претежно сатрађена од еруптивних, трахитоидних стена, серпентина и еуфотита. Било Р. II пружа се углавном од запада према. истоку, у облику лука, који је засвођен према, југу. Највиши висови су: Николојача 1.300 м, Гладничко Брдо 1.144 м, Трештенац 1.082 M, Вељи Врх 970 м, Лучки Врх 855 м. Од Гладничка Брда одваја се поширока коса, одељена од главног била делином Радуше, на којој је најистакнутија тачка, Црни Врх 1.105 м. Са била. се, према југу и југоистоку, претасто пружају неколико повијараца и коса, високих 750—950 м, између којих су усечене долине мањих потока, притока Брвенице и Ибра. Планина је на већим висинама нага, а ниже партије и долинске стране махом су пошумљене. Источним подножјем Р. Џ. пролази друм Краљево—уУшће —Брвеник—Рашка—Нови Пазар и Косовска Митровица, северним, колски пут Ушће—манастир Студеница, јужним, колски пут Брвеник—Крушевица, а преко планине води већи број сеоских путева и става.

2. Шланина у Босни, између Вуковска Поља, Дуге Мекотине и Ибраимова Долца на западу и југозападу, Бродац-Потока. (притоке Раме) на југу, а Вољице Потока. (притоке Врбаса) на северу, око 14 км југозападно од града Горњег Вакуфа, односно 23 км јужно од Бугојна. Претежно је састављена од тријаских кречњака и доломита. Пружа се у лучном облику, од севера према југу и истоку, а засвођена. је на југозапад. Највиши висови су: Радуша Камен 1.664 м, Идовац 1.956 M, Шродојница. 1.775 м и Велики Долац 1.758 M. На североисток од Идовца пружа се површ динарског правца, у којој је велика вр-

тача, а на дну ове налази се Румбочко Језеро, на висини од 1.866 м. У њој и у стрмој и дубокој долини Продојнице, даље на југоистоку, нађени су глацијални трагови, што сведочи, да је и Р. П. за време леденог доба имала леднике. ПлаHEHa. je делом под шумом, а делом нага, нарочито на јужној страни. Грађених саобраћајних путева нема. Подножјем Р. П. и преко ње воде сеоски путеви и стазе.

Литература: Б. Милојевић, Белешке о глечереким траговима на Радуши,

Цинцеру, Шатору, Троглаву и Белебиту (Гласник Географског Друштва, 7/8, 1999). IJ. Вујевић.

РАЂЕВИНА, област између (Соколеких Планина, Борање и реке Јадра (в. Подринска, Област). 5. Д.

РАЂЕВСНКА ПРИВРЕДНА БАНКА. Основана је 1923. Централа је Крупањ. Капитал је 1,000.000. Резерве 144.000, улози 367.000. менице Њ1,643.000, добит 124.197 Дин. Дивиденда 16% (10.000 комада акција по 100 Дин). Председник је Велизар Бучевић. H. С.

РАЖАНАЦ, село у Далмацији, област Сплит, срез Бенковац, општина Нин; у дрази Драгуници према Велебиту; паробродска станица на линији ШибеникПат—Обровац. Има са засеоцима, 860 становника, римокатоличку жупу, пучку школу и пошту. У Р. се нашло предмета из неолитекога доба. J. M-w.

РАЖАЊСНА АКЦИОНАРСНА ЗАДРУГА. Основана. је 1908. Централа је Ражањ. Капитал је 500.000. Фондови 198.095, улози 1,513.000, менице 1,655.000, добит 72.000 Дин. Дивиденда 20%. Председник је Светозар Брачинац. H. G.

РАЗВИТАК, месечни часопис. Излазио је у Бањој Луци 1909—1910, под уредништвом Петра Кочића. У JI.

РАЗВОД ИСТАРСКИ је опширна листиHa O разграничењу торичко - пазинске, аквилејске и млетачке земље у Истри. Р. И. је, наводно, редитован 1395, и то у три редакције, хрватској, немачкој и латинској. Од њих није сачувана у оригиналу ниједна; само је сачуван од хрватске јелан препис, писан тлатољским словима 1546 (данас у Университетској Библиотеци у Загребу). Сем тога сачувани су још неки, више или мање потпуни, латински и талијански преводи хрватске редакције. Ови су они из 16—18 века. — Р. И. помиње прво горички историограф Мартин Баучер (1595—1668) у својој, у рукопису ocramoj, Historia rerum Noricarum et Foroiuliensium, Р. И. је веома подробан опис 20-дневног рада, комисије, која је на самом терену повукла и описала границе између горичко-пазинске земље у Истри, на једној, а аквилејско-млетачке. земље на другој страни. Опис самога разграничавања пун

= 652 —