Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

је правних обичаја, и терминолотије, који нас потсећају на далматинске разводе 11—13 века. Топографски опис иде до последњих потанкости. По резултатима, које пружа проучавање разводних обичаја и терминологије, као и дипломатичка, анализа документа, могао је Р. И. постати у 14 веку. Али против постанка Р. И. у оно доба у облику, у коме је сачуван, товоре велике несугласице у самом тексту и сумњива традиција. По свему изтледа да је Р. И. састављен, у данас сачуваном облику, тек у почетку 16 века. Састављен је на основу многих оригиналних докумената у једну целину, али и са многим интерполацијама и спомињањем неких лица, по којима би се Р. вршио у много раније доба. У Р. И. у данашњем облику употребљени су и унети нарочито разводи о Мотовунској земљи, за које знамо већ у 13 веку. Осим тога, редактор данашњег облика Р. И. употребио је нарочито многе исправе из доба када 'је троф Алберт владао Метликом и Џазином (1342—1374). Прва редакција Р. И. постала је вероватно у то доба; за то товоре ондашње политичке прилике у Истри. По свој прилици била, је редигована већ у 14 веку на народном језику и каписана тлатољским словима. Ова основна, редакција 14 века доживела је, у фалсификаторске сврхе, за практичне потребе приликом ондашњих разграничавања и пограничних свађа почетком 16 века, опширну прераду са јаким интерполапијама, и допунама, чији текст данас познајемо. Литература: КапаЈег, Codice diploтанНсо Ју тало (са талијанским преводом из 1717); И. Чрнчић, Рад, 16 (4871); Id. Љубић, Старине, 6 (са латинским преводом из 1526); Carlo de Franceschi, Archeografo Triestino, 11, 1885 (ca TaJrJaBHCKHM преводом из 1548). Последње издање хрватског текста је код Ђ. Шурмина, Мол, bhistor,-iuridica, 6, M. Кос.

РАЗОР (РАЗОРА), планина у Јулиским Алпима, у Оловеначкој, на граници наше државе са Италијом, 5 км северозашадно од Триглава, 8 км јужно од села Крањске Горе. Гребен Р. пружа се од југозапада, према североистоку и врло је оштрих облика, готово зушпчаст. На њему су истакнути врхови Кукла 9.108 M, Голичица 2.453 м, Разор 9.601 м. Међу свима врховима у Јулиским Алпима, Р. има најлепши и најсликовитији шиљаст облик. Лежи између величанствених алписких долина: Пишенца на северу, и 'Трента на југозападу. На северозападу од Р. је тломазна. планина Присојник, на североистоку Шкрлатица, а 5 км западно од његова. врха је врело Соче. JI. B.

РАИСП АНТУН, најпре исусовац, а. после укидања реда световни свештеник, директор гимназије вараждинске, шритодни латински песник. Штампао је у За-

РАИЧЕВИЋ

требу код Ивана Томе пл. Тратнера, 1778 Тгораешп Јозерћо П, а кад је постао опатом, у истој штампарији изашао је спис: Collegium Apollinis et Minervae rdmo, D, Antonio Вар, вушпази гед шаогз Маrasdinensis directori, dum in abbatem ипctus gymnasium suum reviserat, ab elusdem gymnasii humillimis auditoribus oblatum, 5. .

РАИЋ ИВО, тлумац, редитељ и неко време равнатељ загребачке драме (23/6 1881, Загреб). Као ђак је отишао у Пешту, одакле се 1894 вратио и полазио Милетићеву драматску школу. Код Отракоша, у Бечу учио је немачки позоришни језик. Први антажман добио је у Берлину, одакле је пошао на гостовање у прашко Народно Дивадло, где је глумио хрватским језиком Ромеа. Тамо је остао 3 године. На позив Макса Рајнхарта отишао је опет у Берлин, проучио улогу Освалда у Ибееновом делу Авети и био ангажован на хамбуршком 5(аа - Тћеакег-у, где се као немачки глумац задржао 4 тодине. Ту ra је упознао. славни дански приповедач Херман Банг, па се, занесен његовим Освалдом, послужио његовим именом, 3аписујући у албум немачком највећем тлумцу Кајнцу значајну реченицу: »Потучен си 'од хрватског младића« (в. Бантеву новелу: Сезсћадвеп-Сезсћ ареп), О велеким успехом тлумио је и у Пешти мађарским језиком. Р. је једини југословенски глумац, који је стварао своје креације у 4 језика. Од 1909 члан је загребачког Народног Казалишта, редитељ и равнатељ драме (1920/21 и 1926/27). Р. је укусан, стилизован тлумац, са, великом по080ришном рутином и вољом за рад. 'Има племенита теста и модерно кретање. Његова режија ОСофоклових и НЕврипшидових драма узор је пластичног режисерског стварања. Р. је загребачку позорницу шостепено дизао у посебну културну атмосферу и повратио Народном Казалишту салонску комедију, која се почела губити иза Фијанова, одласка. Неколико година вОдио је Р. и оперну режију с истим успеXOM. И. Андрић.

РАИЧЕВИЋ МИЛОСАВ, државни саветник (13/9 1875, Трепча, срез андријевачки). Испит зрелости положио је у Београду, а правни факултет свршио је у Шетротраду. Био је писар (1902) и секретар (1903) Министарства Правде у Црној Гори, затим вршилац дужности председника избраног суда у Никшићу и Бару (1906). Изабран је два пута за народног посланика. 1906/07 био је министар Шравде и заступник министра Просвете у Црној Гори. 1908 осуђен је због Бомбашке афере на 19 тодина робије. Ослобођен је шприликом заузећа Скадра. За време аустриске окупације провео је годину и по дана као одметник. По ослобођењу организовао је власти у беранском округу и вршио је дужност окружног начелника. Био

— 653 —