Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАЈАКОВИЋ

је члан извршног одбора за уједињење Црне Горе са Орбијом и члан одбора, који је донео у Београд одлуку Велике Народне Скупштине у Подгорици о уједињењу, изгласану 13/11 1918. Изабран је за народног посланика као носилац радикалне листе 928/11 1920. Био је министар без портфеља. 7/12 1918—17/8 1919. 4/8 1922 изабран је за државног саветника. Радио је на листу Народна Мисао (Никшић) и био је председник уређивачког одбора. тота листа. J. IL

PAJAHOBMR JAJIEONHOJIJ, ~ подмаршал (21/11 1781, Оштарије — 16/9 1866, Град). Овршио је Војну Академију у Винер-Најштату и постао је 1799 поручник. Као мајор је служио у 37 пешадиској пуковнији. 1824 постао је потпуковник, 18382 пуковник и заповедник 12 граничарске пешачке пуковније, 1838 генералмајор и бригадир пешачке бригаде у Митровици, 1848. подмаршал. Учествовао је у ратовима против Француза 1800—1815.

28. JI.

РАЈАР ЈАННО ДР., обласни ветеринарски референт у Марибору (2/2 1972, Дечја Вас). Школовао се у 'Требњем, Новом Месту и Љубљани. После свршене гимназије студирао је ветеринарство у Бечу, и ту је дипломирао за ветеринара (1896). Као ветеринар, Р. је служио у Идрији, Пожеги, Дарувару, Грубишном Пољу, на кланици у Љубљани; као државни ветеринар у Јитији; као ветеринарски инспектор код дежелне владе у ЈБубљани а од 19924 у Марибору. Р. се специјално усавршавао у бактериологији код професора Хартла, и Шнирера у Бечу, а у сточарству научним путовањима по алпинским земљама. бивше Аустрије, Швајцарске и Баденске (1908).

Р. има обилат јавни, па и литерарни рад. 1919—19923 бавио се политиком и парламентарним радом. Био је народни шпосланик и члан Уставотворне Скупштине и касније Народне Окушштине. Као такав, поред председништва Клуба самосталних сељака, вршио је послове секретара Скупштине, члана Финансиског и Законодавног и других одбора Скупштине. У њима је радио особито у питањима своје уже струке. Отручни јавни рад истиче се од 1913, када је Р. успоставио уже везе међу хрватским и словеначким ветеринарима. Као сарадник Ветеринарскога Весника. радио је, да лист постане гласило и за словеначке ветеринаре, и стога је од 1915 био члан уредништва. Р.- припада велики део заслуге, да се тај лист одржао за цело време Оветског Рата.

Његова стручна и сталешка литерарна, дела односе се на судску и ветеринарску полициску грану. Важнији списи су: Ливиноздравнишка. предавања и живоноадравствени течаји на Крањскем и ЖИигиноздравнишка, самопомоћ. Од 1994 Р. пише стручне списе за народ у разним ка-

— 654 —

лендарима. за сељаке (Прва помоћ у хлеву, (0 јаметву при живински купчији, Q затирању свињске рудечице и свињске куге). Р. је установио Оловеначко Ветеринарско Друштво (1919), на чему је почео радити већ 1914. Касније, кад су се сталешка племенска удружења слила у Југословенско Ветеринарско Удружење, Р. је изабран за његовог првог председника. Од 1921, када се установио Ветеринарски Савет, сарађује у њему, а сада му председава. Ф. Заврник.

РАЈАЧИЋ ЈОСИФ, патријарх српски (20/7 1785, Лучани, Хрватска — 1/19 1861, Карловци). Школовао се у месту рођења, у Карловцима (гимназију), у (Оегедину (философију) и неко време у Бечу на Университету. Закалуђерио се 10/4 1810 у манастиру Гомирју. 1811 постао је гомиреки архимандрит и помагао је горњокарловачком епископу Мијоковићу у ушрави епархијом. 1822 постао је администратор пакрачке епархије, а 24/6 1829 moсвећен је за далматинског епископа, после пенсионисања поунијаћеног епископа Венедикта Краљевића. Као епископ Р. је екергично настојао, да уреди своју епархију. 1833 успео је да отвори клирикалну школу поред своје ресиденције у Шоибенику; покушавао је да заведе и Духовни суд и одлучно се борио шротив уније, која је почела да узима маха у северној Далмацији. Ради тога премештен је 1834 за епископа у Вршац. 31/8 1842 изабран је за карловачког митрополита, а 1/5 1848 ставио се на чело народном покрету против Мађара и проглашен је од народних представника српским патријархом. За све време устанка, 1848 и 1849, Р. се истицао својом непоколебивом енергијом и одличним родољубљем, бранећи веру и народност; шта више, готово за цело време борбе, Р. је био не само црквени него и политички и војнички старешина, по-· 170 је изабрани српски војвода, Стеван Шупљикац, тек октобра 1848 могао да стигне са бојишта из Италије, а затим већ после 3 месеца напречац умро у Панчеву. За Р. управе карловачком митрополијсм, поред свих перипетија, кренуо је напред просветни развитак аустро-угарских Срба, те су основане многе основне школе, гимназија карловачка проширена je од 6 на 8 разреда и основана је митрополитско-тимназиска, типографија. Сем тога, први је пут законом дозвољено, да се може прелазити у православље из других вера ши т. д. Ипак је за све време Р. управе највише енергије, материјалних средстава. и времена утрошено на политичку борбу са реакцијом и апсолутизмом, да би се Војводина предала српском народу Ha управу, обезбедила и развијала. Ради тога. одржан је и један чисто политички српски народни Сабор у Карловцима, Ha Блатовести 1861, који је познат под именом