Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Благовештенски Сабор. На том сабору донешен је и Устав за Орпску Војводину. Али цар Франц Јосиф |, готово у исто време, споразумевши се на рачун српски са, Мађарима, дефинитивно је укинуо Орпску Војводину, а њене делове инкорпорисао Утарској и Хрватској. Исте тодине умро је и патријарх Р. Р. Грујић.

РАЈЕЦ. 1. Котлина у Јужној Србији, у Ђитољској Области, у сливу истоимене реке, леве притоке Црне, ниже села Дренова у Тиквешу. Котлина Р. пространа je 306 кмг. Пружа се попречке на серију слојева исконских кристаластих шкриљаца и мезозојских слојева, који граде котлинске пречате, а (дно котлине испуњено је неогеним језерским седиментима, који се завршују плочом од слатководног кречњака. По ободу котлине Р. развијене су језерске терасе, а у централној језерској равни реке су усекле узане кањонске долине, са незнатним проширењима, која су око реке Р. под културом ориза. У доњем делу котлине, пред излазом у 'Тиквеш, река Р. је усекла две епигенетске сутеске, Баришку и Дреновеку Клисуру.

Кроз котлину Р. пролази стара комуникација, која од Прилепа прелази овамо преко преседлине Џлетвара, а испод Дреновске Клисуре силази у Тиквеш, и води даље у два крака за Градско и Штип. На овом је путу у римско доба, у близини села Вариша, постојала станица Evristus, Cana пролази кроз Р. увана железнида, Градско Прилеп.

У Р. има 15 села, која су у раније турско доба образовала Дери-Кол (Речну Жуту) са седиштем у Варишу. У средњем веку помињу се нека села у Р., као Желишта, више данашњег села Рајца, која, је у старије турско доба постала и варошица, од Турака, названа Девол-Касабаси, па, је због буне против турских зулумћара. уништена и расељена почетком 18 века. У Р. је становништво остало кроз све турско време чисто хришћанско. Има укупно 181 породица, (сој) ca 768 кућа (1994). У току 18 и почетком 19 века извршена су велика, помештања и промене на ·насељима у Р., тако. да је само једно село (Тројаши) остало на староме месту, док су се остала померила уз обод котлине, највише ради тога, да би избетла зулуме турских зулумћара, са, главнота друма. Западни део Р. упућен је економски на Шрилеп, а источни на Кавадарце, па је тако извршена и административна (расподела.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију и теологију Македоније и (Отаре Србије, 1 (1906); В. Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17, 1994).

В. Радовановић.

2. Река у Јужној Србији, лева притока, Црне Реке. Његове саставнице су: Царевићка (или Церешевин) Река и СОвињарница. Прва, као десна саставница, извире на, северној страни Четири Буке (1.476 м) и

РАЈИЋ

Пепча (1.079 м), и углавном тече према. северу. Овињарница извире на североисточним падинама Дренске Планине, под ЈЛиРадом (1.607 M), Каменом Стругом (1.500 м) и Марковом Кулом (1.511 м) и тече ка североистоку. Од њихова става, 85 км североисточно од села Тројака, почиње ток Р. Али, већ после одсека код Ов. Николе, око 4'5 км југоисточно од Џлетвара, а источно од Прилепа, у који су зашли изворишни краци Р., силази се у њену праву долину. Долина је од 'Гројака. до Фариша уосквирена кршним планинама од белог мрамора, са уметцима шкриљаца. Ова је испуњена неотеним слојевима, конгломератом и плавинама, кроз које је Р. усекао уску, 50—100 м дубоку долину, окомитих страна. Од сутока Овињарнице и Царевићке Реке Р. тече према, северу - североистоку, а нешто низводно од железничке станице Мрамора скрене под правим углом и управи свој ток шрема. истоку. У шће Р. у Црну Реку је 2:83 км северно, а 3 км низводно од села Возараца. (на Црној Реци), односно преко пута Шивца, на висини од 154 м. Једина већа притока Р. је Луговична Река, која притиче са леве стране. Дужина, Р. тока је 31:9 км, а површина слива 306:2 км“.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теотрафију и геологију Македоније и Старе Србије (1, 1906, 290—319).

Џ. Вујевић.

РАЈЗЕР ОТМАР (Кејзег), орнитолог, кустос при босанско-херцеговачком Земаљском Музеју у Сарајеву (21/19 1861, Беч). Учио је шумарско одељење Високе Школе за Културу Тла у Бечу. 1887—1919 био је кустос 'за вертебрате, а 15 година и 32 ботаничку збирку, у сарајевском Земалљском Музеју. Још као ђак био је уредник Mitteilungen d, Ornitholog, Ver, in Wien, Шропутовао. је у научне сврхе, сем Босне и Херцетовине, Орбију, Бугарску и Грчку, а 1903 и Бразилију. Од 1898 водио је орнитолошку централу у Сарајеву. Уредио је богате и узорне збирке вертебрата сарајевског Музеја и написао је списак (1888) и после вођу кроз поновљени Музеј (1914). И за Музеј Орпске Земље набавио је много материјала. Научних радова (већином орнитолопшких) написао је близу 50. Велики број радова (доста и популарно - научних) публиковао је српски у Гласнику Земаљског Мувеја ва Босну и Херцеговину, а много у стручним орнитолошким часописима. – Најзналнија, My je cepmja Materialien Z, e, Ornis balcanica y doTHDH ema: 1. Босна и Херце-

'товина. 2. Бугарска. 3. Прчка. 4. Црна. Гора. JJ. X.

РАЈИНОВАЦ, манастир јужно од варошице Гроцке. У њему се неко време чувало тело Стевана Првовенчаног.

75. VI

РАЈИЋ ВЕЛИМИР, књижевник, песник (20/1 1879, Алексинац — 9/10 1915, Горњи

— 655 —