Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

зи. Главне су му улоге биле: Вук Бранковић (Бој на Косову), Перишон (Перишонов пут), Лезирк и Дибоско (Лионски улак), Дмухановски (Ревизор), Таст (Флорентински шешир). Р. је драматизовао криминалистичку причу 7. Миленковића: Живот за дина. PP: (0).

РАЈКОВИЋ САВА, глумац (12/1 1848, Београд — 5/12 1880, Сомбор). Ступио је на позорнипу 8/12 1869, као члан Орпеског "Народног Позоришта у Новом Саду. Шрва му је улога била Иво Црнојевић. Р. је био веома даровит тлумац, одличан шредстављач народних типова, увек пун пријатног и здравог хумора. Неко време бавио се у Прагу на студијама. Р. је био члан Народног Позоришта у Београду, а 1873 у Загребу. У Новосадско Позориште вратио се 1876. Главне су му улоте биле: Маркиз Монтифијор и Дон Цезар (Дон Цезар од Базана), Милош Обилић, Максим ШЦрџојевић, Квазимодо (Звонар Богородичине преве). Р. ().

РАЈКОВИЋ СРЕТЕН, четнички војвода, организатор чета и пешадиски пуковник (5/11 1874. село Војковци, качерски срез, руднички округ). Произведен за потпоручника 1899, Р. се, поред рада на усавршавању свога војничког знања, бринуо врло много и за то, да упозна наше националне прилике и наше националне послове. Када. је у јесен 1904 војвода Глигор Соколовић пошао први пут са српском четом у свој родни крај, Р. му је придат као саветник. Када се, с пролећа 1905, појавио војвода Јован Бабунски, Р. је и њему био први инструктор и бојни учитељ. Овојом храброшћу, тактом и умешношћу у опхођењу, поручник Р. је стекао толики ауторитет, да су се према њему са највећим уважењем и снисходљивошћу понашали, не само народ и четници, нето чак и најстарије војводе. Крајем 1905 Р. је постао главни секретар централног одбора четничке организације и на томе је JIOложају остао за све време четничке акције. У рату 1912 постао је мајор, 1913 и 1914 командант батаљона, а 1915 командант 14 пука П позива. Те године 8/11 тешко је рањен у лево плуће, од које је ране могао бити оперисан тек почетком 1919. По оздрављењу постао је командант граничког одсека, на коме је положају остао три године, све док није потпуно извршена, окупација нових области и док није коначно утврђена граница. Џенсионисан као пуковник и командант косовеко-митровачког војног окрута, Р. после пенсионисања, живи у Скопљу.

М. Миленовић.

РАЈНБАЛТ или РАЈНБОЛТ, сликар. B. Рајнвалд (Вешугаја),

РАЈНВАЛД ЈАНЕЗ МИХАИЛ (Вешуаја, Кешулаја , сликар (— 25/6 1740, Љубљана). Р. је радио црквене слике уљем и у фрескотехници. Најславнија Р. слика. је

РАЈОВИЋ

Св. Франчишек Ксавериј код (Ов. Франчишка на Отражах, у Штајерској (1715), која је стекла глас чудотворне слике. Од те слике постоје и копије из 1730 за пољску краљицу, а из 1733 за језуитску цркву у Прагу. Из 1717 су Р. фреске у истој капели Св. Франчишка, а из 1731 је слика Св. Јанеза Непомука у СОподњој Драги, код Вишње Горе. Р. аутопортре налази се код Ов. Франчишка на Отражах. Литература: В. Стеска, Младика, У, 263. ФС.

РАЈНИШ (од немачке peda Rheinischer Си дел), у словеначком ознака за форинту. Друга ознака за Р. је бо Шпаг (златник). Р. води порекло од златника, које су рајнски владаоци 14 века (изборни кнезови од Мајнца, Келна, Тријера и Шфалца) по узору на флорентинске златнике ковали (Кћеџизећег Со!4вшеп), и који су били база за аустриско ковање новца. 88, време цара Фридриха Ш (аустриски златни Р. 924 т). Овај је златник био изједначен са 60 тиролских т. зв. Еф ећКгеигега или 1 фунтом пфенита (240 пфенига). Под утицајем тиролског новчаног система, коBaO се и сребрни еквивалент рајнског златника у тежини од 32 т (првобитно од ковничара Бернарда Ђехајма 1484). Доцније у тежини редупциран (у новчаном реду цара Фердинанда 1 од фебруара 1542 25:78 т, 1559 22:89 т и т. д.), остао је овај сребрни новац жао главни номинал устрискот T. BB. конвенционалног течаја, (1 Р. = 60. крајцара), док није 1857 уведен т. зв. аустриски течај (1 Р. = 11:41 тг — 100 крајцара), који је до 1892 остао.

АС.

РАЈОВИЋ ДРАГОМИР, политичар (95/19 1836, Београд — 92/3 1911, Цриквеница). Син је Цветка Рајовића. Овршио је права у Паризу. Био је један од првих чланова напредне странке. 1881 постао је члан Касационог Оуда. 1885 је био председник прекога суда, који је судио учесницима у Тимочкој буни. 1884—1886 био је министар Народне Привреде у Гарашаниновом министарству. С J.

РАЈОВИЋ МОЈСИЈЕ, пећски патријарх 6/10 1712—1796. Родом је био из старог Раса, трговишта, а постригао се у манастиру Милешеви. Затим је био еклисијарх пећски и најзад је, пре 1704. постао митрополит рашки. Када је постао патријарх, настајао је са много пожртвовности, да очува слободу шећске патријаршије од грчких претенсија, и 1718 је успео да сузбије калуђера Тимотеја, који је за рата аустриско-турскот 1716—1718 у Цариграду купио српски пећски престо и успео да прогна патријарха Р. Патријарх P. био је у живој преписци са представницима српске цркве у карловачкој митрополији, а нарочито са митрополитом Вићентијем Поповићем - Јањевцем, и помоћу његовом довео је из Солуна. зографе,

= 650 +