Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАЈОВИЋ

да, поправљају и живопишу катедралну патријарашку цркву. За наследника. свога поставио је још за живота рашког митрополита Арсенија ЈУ Јовановића.

РАЈОВИЋ ЦВЕТКО (у очи Цвети 1799, село Вуковић, близу Требиња. — 294. 1873). Учио је у Оточцу, Сењу и Земуну. 1810 прешао је у Србију, 2 1818 пребегао је У Срем, па је ишао у 'Грет, Венецију, Беч и Одесу, где је трговао. 1825 вратио се у Србију и трговао је житом. Био је потом секретар Јеврема, Обреновића, а. 16/10 1828 ло 30/4 1831 био је секретар кнежеве канцеларије. За то време кнез Милош та, је слао у мисије у Влашку и Русију, 2 био је и члан комисије која, је радила законе. Био је неко време и управитељ Београда. У јесен 1834 постављен је за председника београдског народног суда. 1835 био је, по наредби кнеза Милоша, везан и дотеран у Пожаревац. 3/2 1835 постављен је за државног саветника, али кад је по укидању Сретењског Устава, (1835) реорганизован Државни Савет, Р. није ушао у њега. 1837 био је ађутант кнежев, а 14/2 1838 постављен је поново за државног саветника. Био је министар Унутрашњих Дела 45 1840—26/8 1942. По паду кнеза Михаила био је затворен, па пуштен. 1844 оптужен је, да је учествовао у завери против кнеза, Александра Карађорђевића те је осуђен и провео је до 1846 У Гургусовачкој кули (Књажевац). 1850 постао је члан Касације, а 1857 њен председник. 7/10 1857 затворен је, под оптужбом учешћа, у Тенкиној завери, и осуђен на смрт, но та му је казна претворена. у вечиту робију. Био је кнежев представник и министар Иностраних Дела 6/4 1859—27/10 1860. Потом је постао потпредседник Државног Camera, a 1869 пенсионисан је.

Литература: Милићевић, Поменик, М. Петровић, Финансије и установе обновљене (Србије; Куниберт, Други српски устанак; Српске Новине; Ј. Грујић, Записи; CO. Јовановић, Уставобранитељи.

Ј. Продановић.

РАЈС АРШИБАЛД ДР., представник нове школе криминалне патологије, публициста и новинар (8/7 1876, Лозана, Швајцарска). Р. је постао, по свршетку школа, у своме родном граду, у двадесет другој години доктор хемије и асистент лозанског Университета. Затим је отишао, ради допуне студија, у Париз, где је развио најживљи рад на примени научних метода у криминалистици. У то доба постао је присни пријатељ и поматач чувенога Бертијона и Др. Бруардела, примењујући нове, дотле непознате, методе У судској истрази. 1900 Р. је почео примену научне полиције на лозанском Университету, следећи стопе свога, пријатеља. Ђертијона, после чије смрти је остао глава нове школе криминалне патологије. У Лозани је Р. основао чувени ЈЛовзански

Полициски Институт, који је постао школа за полицајце и криминалисте целога света.

Неуморан у својој делатности Р. је био сарадник многих стручних часописа. француских, енглеских, немачких и талијанских. Главно му је дело: Фотографија у служби полиције, а његова, чувена ручна књига Бертијоновог система преведена. је на 18 језика. На српски је ту књигу превео Д. Алимпић, који је и сам прошао кроз курс Р. школе. Организатор полициске службе разних држава (нарочито у Русији и у Бразилији), Р. је својим Институтом у Лозани постао чувен у целом свету и његове криминалистичке анкете цењене су као дело најпознатијег стручњака. Светски Рат је начинио прелом у Р. животу. После битке на Церу српска влада позвала је Р., да 'у Мачви види и да прикаже свету зверства Аустријанаца у Орбији. Његов извештај био је поразан за. аустриску културу. Али вршећи ову анкету у Мачви, Р. је толико упознао и заволео српског сељажа и српског војника, да је одлучио, да остане у средини српског народа. Када је дошла, евакуација. српске војске, Р. је организовао пријем српске деце и српских избеглица. у Швајцарској, па је затим, до свршетка рата, био друг српских војника на солунском фронту и извештач швајцарских, француских и холандских листова Ca тога

· ратишта. У јесен 1918 Р. је средио листу

ратних злочина и извршио анкету бугарских зверстава у Орбији, па је затим почео да организује техничку шполициску службу у Београду. Услед стицаја прилика, био је принуђен да се одрекне тога посла и државне службе, а убрзо после његовог излаза из државне службе, морала је бити затворена Полициска школа у Београду, коју је Р. основао. Данас је

Р. експерт - чиновник Народне Банке у.

Београду. М. Миленовић.

РАЈХЕНБУРГ, варошица 'у Словеначкој, на Сави. Има 755 становника, (1921). Место се помиње први пут 895. Било је имање салцбуршких надбискупа, од којих је Конрад 1 1131—1147 саградио, као одбрану против Мађара, град на брду над Р. У њему је данас манастир траписта. Р. је железничка станица. — У близини код Рештајна“ налази се нови рудник угља, који је спојен уском пругом Ca железничком станицом у Р. 4. M.

РАЈЧЕВИЋ МИЛЕ, професор на Ветеринарској Високој Школи у Загребу (25/10 1878, Дивосело, Лика). Основну школу учио је у Дивоселу, гимназију у Госпићу, ветеринарску медицину у Бечу (до 1909). Био је у државној служби на разним местима у Хрватској и Славонији и најзад у Министарству Пољопривреде. 1922 је изабран за професора за интерну медицину преживача, свиња и перади. За

—_ 1660: ==