Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

- време службовања. стекао је велико поверење народа својим просветним радом, и то предавањима и писањем многих стручно-популарних чланака у Српском Колу, Привреднику и Народу. Сарађивао је и у стручном листу Ветеринарски o —

РАК, понорница у Њ(Оловеначкој, OKO 8 км југозападно од Ракека, односно 6'5 км источно-североисточно од Постојне. Иввире из пећине између Раковског Грича (646 м), Стражника (645 м) и Оканског Грича, (694 M), на висини око 550 м. Утлавном тече према северозашаду, и после кратког тока од 19 км понире у понору код Шкоцијана, око 5 км јужно -југоисточно од трга, Планине. После подвемног тока поново извире на јужном крају Шланине Поља, где образује десну саставницу Унеца. JJ. B.

РАКЕРСПУРГА, сликар. В. Јоханев Аквила де Ракерспуртга.

РАКИЈА. У Краљевини ОХО производи се Р. алкохолно пиће, из сокова многих врста воћа: из плода шљиве, дуда, брескве, вишње, из трожђа, из комине % Т. JL — Џечење Р. је слободно, те свако може, према броју душа, да пече Р., уз претходну пријаву власти. Пецарина, трошарина и порези плаћају се када продудент ставља Р. у промет. — Р. је или мекана (слаба, блата) или љута. Често се Р. још и препече (препеченица, препицаница). Шљивова Р. препечена зове се обично шљивовица. Код печења прва Р., што цури, је патока, а затим мученица, и најзад плавиш. Патока и мученица помешане дају шљивовицу. — Шљива, за, печење спрема се у дрвеним кацама. Кад шљива преври, ракија се пече. ПЏече се пре, нето што комина почне тонути, иначе ФР. цикне. Испечена комина, је шљивеш: њоме се свиње хране преко зиме.

И. Р.

РАКИТНИЦА. 1. Река у: Босни и Херцетовини, десна притока Неретве. Извире на. западној страни Трескавице, под Барицама (2.079 м), и као Црна Ријека тече према северозападу. Недалеко од изворишта, од села Ражкитнице, добије име Р. Одатле углавном тече према западу-југозашаду, кроз јако клисурасту долину, у којој је усекла своје корито око 1.000 M дубље од околних висоравни. Код Кашића Луке Р. скрене, тотово под правим углом, и почне тећи ка југу-југовападу и југу, а недалеко од ушћа учини велику окуку и управи свој ток на северозапад. У Неретву Р. утиче око 1:83 км северозападно од засеока Поткомља. На своме току гони више воденица. Р. нема ниједне веће притоке. Дужина. Р. тока је 32'9 км, а површина, слива, 197:0 км.

П. В.

2. Понорница у Оловеначкој, у Рибнишком Пољу, око 5 км северно од села,

РАКИТНО ПОЉЕ

Грчарице, односно 11'5 км југоисточно од Осдражице. Извире на подножју Буковице (731 м), на југозападном крају Рибнишког Поља, из великог врела. Одатле

"у многим вијугама тече према истоку и,

после тока од 15 км, понире у непосредној близини села Ракитнице. ip. jo толико богата водом, да на своме току тони неколико воденица. Близу понора тони један млин у ували, који за време кишне периоде буде често до крова покривен водом; тада се образује јеверо, које се одржава по неколико дана. ПШриликом поводња Р. делимично отиче у покор на западном подножју хума Јасенице (568 м). Р. се зове и Обрх. Литература: Е. Кгааз, Die Hydrographie des Reilnitztales in Krain (Deutsche Rundschau i Geographie u, Statistik, 11, 1889); A. Gavazzi, Die Seen des Karstes, L (Abh, d, k, k, Geogr, Ges,, V, 1903/04), П. В.

РАКИТНИЧНКО ПОЉЕ. B. Рибнишко Џсље.

РАКИТНО ПОЉЕ, карено поље у Херцетовини, око 17 км североисточно од Имотскот, а јужно-југоисточно од Дувнањског Поља. Уоквирено је планинама. На североистоку се дижу: Штитар (1.404 M), Језвице (или Јазинишће, 1.374 м) и Ракитски Гвозд (1.624 м), на северу: Рудо Брдо (1.941 M) и Велики Олободник (1.196 м), на западу и југозападу: Ошљар (1.256 м), Олуја (1.208 м), Бијеле Стене (1.117 M) и Присевића Плана (1.229 м). Поље је јако издуженог облика; пружа се од северозашада према југоистоку, и у истом је правцу нагнуто. Дугачко је око 8:5 км, широко је до 3 км и према југоистоку се сужава. Површина, Р. IL je 146 кмг, а апсолутна, висина 880—920 M.

Дно поља је равно, покривено осредњом песковитом земљом и прилично добро наводњено, а са њега се дижу неколико кречњачких главица. Од њих је највиша Зворњамча, (938 м), која се издиже за 40 M изнад равни Р. Џ. Воду добија атмосферским талозима и потоцима Јелица и Омијновац, који извиру на северозападном 060ду и целе тодине не пресушују. Они теку према југоистоку, а северно од Зворњаче сутичу. Одатле почиње ток Утгроваче, која, кроз цело поље и даље тече у истом правцу и односи своју воду у Мостарско Блато. Џоред тога се одводњавање Р. ШП. дотађа и кроз неколико понора, као и инфилтрацијом. За време кишне периоде, од децембра до фебруара, преплави око две трећине поља, које је иначе прилично плодно. Око 30% земљишта је под њивама, 30% заузимају ливаде, а остатак пашњаци. :

На Р. П. живи у 510 домова 3.225 становника, што одговара густини од 290 на 1 км“. Највеће насеље је Ракитно (или Подклечани Горњи и Доњи), са 480 домова и 3.083 становника. Ова остала, на-

= 661