Narodna milicija

тике. Иако је Хенри Валас добио на изборима нешто преко један милион гласова, његова странка претставља озбиљну снагу која се бори против политике америчких експанзиониста, за стварну сарадњу у ON O односима иза, Уча ње мира.

ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН

Прошло је два месеца откако је почело заседање Генералне скупштине Уједињених нација у Паризу. Нако на дневном реду има велики број питања досада, су разматрана само два питања. Разматрано је питање о контроли атомске енергије и о забрани употребе атомске бомбе. Осим тога разматрано је такозвано грчко питање. У разматрању и доношењу решења по ова два питања прошла су пуна два месеца. Међутим, није донето ниједно праведно решење. Англоамеричка, већина на Генералној скупштини успела је да путем прегласавања и надгласавања донесе резолуције које не одговарају стварности и које крње углед Уједињених нација.

У дискусији о такозваном грчком питању делегати демократских земаља на челу са Совјетским Савезом раскринкали су -империјалистичку интервенцију у Грчкој. Они су пред целим светом показали да су амерички и енглески империлалисти стварни кривци за трагедију грчког народа. Они су показали да империјалисти у Грчкој воде рат у интересу повећања профита монополиста Моргана, Рокфелера, Дипона, и других. Напротив, англоамерички претставници нису. успели никога да увере, а нити њихов инструмент — специјална, балканска, комисија која је хушкала атинску владу на вршење провокација против северних демократских земаља, да се Југославија, Албанија и Бугарска мешају у унутрашње послове Грчке. Изгласавањем разних англоамеричких резолуција, амерички импцеријалисти нису уствари постигли никакву победу. Због тога, се управо западна реакцонарна штампа и тужила, за време дебате у Генералној скупштини о Грчкој, како земље западне хемисфере немају способних дипломата. Нико у то није могао да поверује јер свако. вна да су лабуриста Макнил и ратни хушкач Далс искусни дипломате. Али, они нису ни помоћу свих софизама и препредености успели да докажу кривњу северних суседа Грчке. Они то нису могли јер се је видело из небројених чињеница и докумената да су англоамерички интервенционисти и атинска влада стварни кривци за патње грчког народа. Такође из многобројних исказа сведока, па и из извештаја саме

· балканске комисије, видело се да су грчка деца морала да траже

уточиште у северним демократским земљама испред Ван Флитовог и монархофашистичког терора.

Пред целим светом раскринкана је англоамеричка HHтервенција у Грчкој и злочиначка делатност грчке владе. Иако су механичком већином изгласане резолуције у корист америчких империјалиста, оне не претстављају стварну победу англоамеричког блока. Потпаљивачи новога рата и за време Генералне скупштине морали су да увиде да им није довољно купити реакционарне политичаре и капиталистичке профитере, јер народи свих земаља осуђују њихову политику.

око СТВАРАЊА МИЛИТАРИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ

Познато је да амерички експанзионисти инсистирају на, обнављању немачке тешке индустрије. Они су забранили демонтирање ратних фабрика у западној Немачкој. Лабуристичка, влада Атлија и Бевина са тим се сложила, али француска влада је протестовала против тога поступка који није у сагласности са одлукама Потедамске конференције. Француска влада била је на то присиљена, јер је француски народ у целини против оживљавања немачког милитаризма, оне Немачке која је у последњих седамдесет година трипут прегазила, Француску. Исто тако француска влада уложила је протест због настојања америчке владе да поново преда рурску тешку индустрију у власништво Немаца. |

Половином месеца новембра почела, је у Лондону сепаратна конференција о Руру. На тој конференцији . Англоамериканци намеравају да присиле Француску на отетупање, да избришу несугласице које постоје између западних сила. Они то настоје из разлога, што хоће да од Западне Немачке направе јаку милитаристичку тврђаву, јаку силу, јачу. од Енглеске и Француске, а која би директно сарађивала и била под контролом Оједињених Америчких Држава. Новој агресивној Немачкој била би додељена главна улога не само у такозваном бриселском пакту него и у пројектованом североатлантском патку. Али, то је прављење рачуна без крчмара. Нису само Французи и остали западноевропски народи против обнављања и стварања милитаристичке Немачке. Недавни штрајк осам милиона радника у За-

28

падној Немачкој показује да и немачки народ све више увиђа штетност америчке политике и да се он све енергичније супротставља политици америчких експанзиониста и немачких моно-

„писта. +

СВЕ ВЕЋИ ВАЛ ШТРАЈКОВА у СВЕТУ

Привредна политика реакционарних влада у западној Европи, која је заснована на угушивању индустрије за рачун америчких монополиста, изазива све веће и чешће штрајкове радничке класе. Нема ниједне земље у западној Европи где цене основних животних артикала стално не скачу и где се не појачава, беда радника, памештеника и радног сељаштва. Против такве политике радници маршализованих земаља стално воде борбу. У Француској седам недеља штрајкује преко 800.000 рударских радника. Рудари су успели да се супротставе свим насиљима министра, унутрашњих послова »социјалисте« Мока, његове полиције и војске која је успела да заузме рударска окна, али није могла да присили рударе да се врате на посао. У знак солидарности са. рударима, постављајући истовремено и своје захтеве за побољшање живота, штрајковали су лучки радници у свим француским лукама, одбијајући да истоварују амерички и енглески угаљ и осталу робу. У свим гранама француске индустрије избили су повремени штрајкови како у знак солидарности са рударима — штрајкачима тако и због њиховог ниског животног нивоа. У целој Париској области спроведен је једнодневни генерални штрајк, а слично је било ну појединим гранама, индустрије.

У Италији такође политика демохришћанске владе изазвала, је талас штрајкова. Са борбом рудара на Сардинији солидарисали су се сви италијански рудари, ступајући у једнодневни генерални штрајк. Штрајковали су исто тако пољопривредни радници у многим провинцијама као и металургиски радници и радници запослени у осталим предузећима. У Белгији, Холандији, Енглеској и осталим западноевропским земљама радници и намештеници исто тако воде непрестано борбу против својих реакционарних влада. Међутим, талас штрајкова није мимоишао ни Сједињене Америчке Државе. Око 40.000 лучких радника, на пацифичкој обали штрајкује већ преко месец дана, а у штрајк се спрема да ступи још 450.000 лучких радника атлантске обале. Равне издајничке вође синдикалних организација, како у САД тако и у другим маршализованим земљама, покушали су да разбију јединство радника, да их одврате од ступања у штрајк, али у томе су имали веома мало, скоро нимало успеха. Радничка класа је свесна да она може само, учвршћујући своје јединство, упорном борбом присилити послодавце и реакционарне владе на отетупање и на усвајање основних радничких захтева.

ВЕЛИКИ УСПЕСИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ АРМИЈЕ КИНЕ

Народноослободилачка, армија Кине постигла, је необично велике успехе у последње време. Од јула месеца ове године до пада Мугдена, двомилионског града у Манџурији, — 2 новембра — Куоминтанг је изгубио око милион људи. Тако данас Чанг Кај Шекове снаге, према извештају агенције Нова Кина, износе 2,900.000 бораца урачунавши ту ратну морнарицу, ваздухопловетво, редовну и нередовну војску. Крајем јуна ове године целокупне Куоминтангове снаге износиле су 285 дивизија, али у току ова последња четири, месеца упиштене су 88 дивизије.

Народнослободилачка, армија бројала је у јуну 1946 године 1,200.000 бораца. За две године Народноослободилачка армија нарасла је на 2,800.000, а у јесењој офанзиви број бораца, прве борбене линије повећао се на преко 83,000.000. На, тај начин Народноослободилачка, армија и: бројчано је надмоћнија од Куоминтангових снага. Борбена надмоћност снага јединица Народноослободилачке армије види се и по томе што она успева да за неколико дана ослободи велике градове и важне железничке и стратегиске чворове. Само у току првих десет дана месеца новембра она је |O А 140 градова и 22 важна железничка чвора.

Народноослободилачка армија све више надире према југу Кине. Угрожени су важни индустриски и политички центри у Централној Кини. Куоминтангове трупе изгубиле су сваки борбени морал и беже у паничном страху. Услед све веђих побуна како у војсци тако и у позадини, Чанг Кај Шек је био присиљен да прогласи опсадно стање у земљи. У великим операцијама око важног центра Сучоуа, »врата« Нанкинга, потучене ву велике Чанг Кај Шекове формације. Иста судбина задесиће и овде Чанг Кај Шека као и у Манџурији,