Narodna skupština

10 САСТАНАК -

15 НОВЕМВРА

СТРАНА 87

што у том лежи очевчдна повреда устава. К,ад Народва Сиупштпма једаа иут решп, и кад шшпстарски савет, кад председиик министарства и то исти, као што је овде случај, иогпише једно решење, нотпишу буџет, по коме су буџету укпнутн додатцн офнцпрнма, онда нпкако не може ни по каквом ираву мнинстарска седннца донетн решење протиВно и њиме нроМенити оно, иио је као закон утврђено буџе-ГоМ. БуџетоМ су тИ додатци укинути. Међу Тпм МинИстарска сеДница сВојим иеуставнпм актом то решење, ту одлуку скупштннску прекначава. Ја мислим, госнодо, да мн у овом пнтању где миинстарска седннца узима себи власт, да промени скупштннску одлуку, на терет државие касе, чши издатак, треба да будемо сложии сви, да чувамо нрава Народне Скупштине, да сви осудимо минисгарство, које је нротив буџега доносило такВу одлуку. Да, за осуду је, кад се у министарској седиици иа штегу државне касе буџет прави нлузорним. Ако вн налазпге да је та ствар ситна, ја мислпм да ћете иогрешити, јер на тај пачин може лако мпнистарство цео буџет од почетка до краја начпнптн илузорннм са својим министарскпм одлукама и опда би право скупштинско, које јој д;дје устав да одре1)у,је буџет, ностало нлузорним. Шта бн онда вредело, што буџет одобрава Скупштина?! Ако вн овај ностуиак владин одобриге, она може, као шт рекох, цео буџет нзмевнти. 'Ге нојаве н та замршеност у рачунпма финанспскнм далн су нам повода и основа да кажемо о нашнм финанснјама оно што смо казалн. Вп се сећате да сам ја ирплнком буџетске дебате говорио да ће правн расход, који је удешеи према оном само зампшљеном приходу, бнтп много већи; да ће дефнцит у буџету пзнети око 7 — 8 милнјопа дппарл, па кад се рад тако, бпће још пре тај резултат. Мепн се чпнн — а о ов »ме ћу говорнтп кад буде дошло врсме да се говори о буџету — да је садашњи буџет којн је новишен од 46 на 51 мнлнјоп, најјаснијн факт н доказ о ономе што смо ми п онда довашвалн, као п о томе да у нашем финаиспском стању сто.јн замршеност. Ја бих се, као што сам п лане рекао, нрвн рпдовао са вама за.једно, да се не осгварн, но облстпнн, моја слутња о онако велпком децпфпту у нашем буџету ; ну на жалост, овај факт показује да се остварпло оно, што смо онда говорнлн, т. ј. да је дефицнг већн, него шго је мииистар фннанспја рекао да ће бпти. И кад мн вндимо, да је влада пмала нотребе да буџет још повиси; кад вндимо да нисмо моглн проћи п иећемо проћи без великог дефмцнта у буџегу; а ме1;у тим с друге странс внднмо од страие владе оиако распмање, опако безирммерио давање места својнм партизанпма, — онда мпслим да смо имали нотнуно право и основ што смо и у том ногледу чннили владн замсрке. Ну да идем даље. Пребацује нам се да смо мн из партнзанства иоменулн парочнто укпдање моноиола дувана и соли, велп се, мп хоћсмо да се тим поиулармшемо, а кад бисмо бнли у нрплици, да и сами ие би те монополе укниулн. На го ја могу да кажем свакоме, п ево отворено велим, да мн лнбералп ннсмо бнли од оннх л>удп којп у опозицпји једно говоре, а кад дођу до могућиостн да то остваре, оида друго да раде. (Жагор). Ми, иггогод смо обећалп, верујте, да смо увек готовп да то одмах п нзвршнмо, (жагор). Ну речено је овде, да за то стојп сметња у томе, што је Србија учпнила задужење на рачун тнх мононола. Доиста стоји то да је Србија пзвеспо задужење учиипла на рачун тих моиоиола; ну не стојп то да због тога не бнсмо моглп да укинемо те мононоле. Нознато је врло добро да је радпкалиа етранка, знајући за та задужења, — јер не може бити да оиа ие зна за таква јавна факта — чнсто и отворепо ндављивала, да тс монополе дувана и соли треба укинутп у ннтересу иарода. То је говорила кад је била у опозицпјп; а кад је дошла иа владу, онда је наш нредлог о укндању мономола Ауваиа н соли већина Скунштинска одбацмла говорећп да се тц мононолн не могу укннутн, јер треба да се илате пзвеснн дуговм. А ја на то велим као шго сам и оида казао, да није то узрок што ридикали сад не укндају моноиоле, већ је томе узрок у нечему другом. Кад бн се укпнуо моионол, оиданебн радпкална влада имала могућиости да иаграђује своје партмзане. Сад у мононолима дувана и солн има далеко внше

места него ире иод оном владом, која је увела те моиомоле и гу је махом свс сам раднкал награђен. Ирнходм од тих монопола нстииа велнки су: иу погледајге у буџет, иа ћс Те сс унерити, да је заводеиа маса чииоииика; да су многи страицн који до јуЧе Иису ни зиали за ову наШу огаџбмиу, заузели у моиомол:.ма иајвећа месга, а сниоВи ове земље ие могу да добнју да се хлебом хране. То је узрок шго сад радикали неће моиоиоле Да укнну. Треба бптп искрон, иа не замогавати стварИ. Ну има н још ношто. Иоред тога шго се разннм меС тпма у тнМ мономолнма нармзанП награ1;ују, иису остали п другп партизаип, којп су заузели Закуиништво моиопола, иарочнто дувана н којнма је то дато из чисто иартнјскпх разлога. Има нх много, којп аисолутно ни иомпслити ннсу могли да ће исиунитп оие услове, које закои гражи, а добпли су да су велико нродавци дувана. То је узрок шго се моноиоли не укндају. А ја сам вам чмсто н огвореио рекао да смо ми и нре бпли н да ће мо свагда и у свакој нрнлици биги за то да се мононолн укнну, јер су за народ штегни ; зиајући то, већмна нема ирава да нам нребацује да то радимо нз какве ионуларносги плн паргмзаиства. Ми ммслпмо ио најдубљем уверењу да су ти мономоли, а нарочиго монопол дувана^ ипегпи за иарод, п зато тражммо укннуће њихово. У ошпге, данас, као шго вам рекох мн мислимо да смо учипили своју дужносг н да у нсго време да смо унотребиДи своје нраво, шго смо у адреси одбсрске мањиие дигли каш глас н иротпв гога, као п шго смо учиинли оие осгале нрекоре, којп се иалазе у иашој адреси. Иећу да нревиднм јеДаи ра.иог који је уиогребљен ирогиву иаше адресе у томе да Скупштима данас пма ираво нредлога законских, н но томе да не мора н у самој адресн то своје право да уиогреби. Али иа сваки начни ирпзиавајући да Скуишпша има то право, иеможе се иорећи да Скуиштииа има право то исго да учнни и у адреси; т ј. да у адрес.и може да учпни влади прекоре, ако налазн да су они од важиосг;; н да о њпма треба иарочпто говориги. Мм смо ослањајућп се с једие сгране иа своје мраво да можемо да цеппмо сва Факга н нојаве властн; а с друге сгране нсиуњавајући свјју дужносг као народни иослаиици, мп смо велим требали да то иоменемо, и за то смо у »п* ннли оне ирекоре н нзнели оне нредлоге у нашој адреси. Као што је речено још у почетку од стране ноких мојих пријател.а, мн но претеидуЈомо да јо адроса мањине санршенсгво ; а.ш на свакл начин, кад смо вам ишоди оиа Факга и ове разлоге, који су вас, мис.шм, убодили да смо ималн осноиа што смо онако каракгерисиди рад вдаде, онда је иаша адреса ирави и'зраз народни, далеко бо.ћа од адресе ве1н1пе. Она за го далоко више заслужује да буде оспова скуишпшске адресе и према н>ој да се оболежо погдеди и ногребе пародне. На основу свега тога молим Народцу Скунштину да нацрт наше адресе узме за основу своје адресе. Известидац Идија Душманић. Гоеиодо. Нисам млслио да ће господа са леве сграпе иосле онако огромног пораза у дебати, прилнком вериФицирања изоора, и .магн куражи да са истим оружјем, истом аргумонгацијом уђу у борбу и прилпком претреса адресе. Ја сам очекивао мпого јачу аргуменгацију, ади виднм да сам се у очекивању прО Јарно, видим да господа из онознције наводе готово оне исге аргументо, којо су наводили н приликом ФериФицираља избора. Сад придиком дебате о адреси ве1»ине и мањине, господа говорпици ударају нарочито на општнн, закон, како он и по себи не одговара наче^у самоуправе а већ извођењом у пракгнцп посгала је општнн. самоуирава илузорна. Даље, господа из опозпције ударају тако исто п на изборни закои и иеле, како јо пзборпп закон пепраинлан, против усгавнн, и како је већ пзвођење изборнога закона направпао чнтава чудеса, тако, да су дпчна и имокна безбедеосг дошле у пигање. Дал.е, господа из онозицијо, а нарочнто сад овом прпликом, г. Авакумовић, ударио јо и па Финансиско стап.е у зем.ш и каже: како Је оно жалосно н како нијо могла опозиција друкче о њому пп да говори пего онако, као шго. је у свом нацрту п казала. Пекн од господе предговорннка слове стране уларада су гласом на то, како је адреса ввћпие само једап лгн литерарни облик, али нома иикакве садржине ; како је адреса