Narodna skupština

■ 9 САСТАНАК ности онда греба да се опредељавамо цељу самога друштва а не дељу поједмннх личности н странака. — Аио хоћемо да ц.јведемо правилан закључак не треба да падамо у ту погрешку, коју логпка назива заблудом од нааред усвојеног мњсња и хрђавог иромитришг и тада се по иредрасудама оиредељујемо кад хо^емо да говорјмо о оиштпм иојавпма, која се дешава.ју у нашем друшгву. С тога разлога сматрам, да је наведепо ос\мњичење од страпе скупштинске мањине, само над неколикпм иојавама и да по томе не можемо узети у потпуну оиену, да су право стањс у земљи константовалп. Мој иоштованп ирофосор, г. Алпмипје Васиљевнћ, доиста ће иотврдити као бив. ирофесор логике, да никад не треба пзвлачитп закључак из иеио.шко факага него из целокуиног збира свпју факата. Јер ако се изводе закључци само из неколико факага, опда могу битц произвољип, погрешни и иедозро.1 и. Број факата, треба да је такав, којчм ћс се констатовати ие један иојав — утисак — него читави ред појава п то је по моме сватању иравилно гледиште, а таких израза којн нсказују целокунан закључак н коистатују ираво стање ствари, нма само у нацрту адресе одборске већине а не н у нацргу адресе одборске мањине. Устао сам да говорим само с тога, да оиравдам моје мншљење, у интању: да ли да ирисганем уз нацрт адресс одборске веНнпе нлн уз нацрт адресе одборске мањпиег' па са овога гледншга, које сам мало пре овде нзнео, нзјављујем, да у пачелу усвајам нацрг адресе одборске већнне. Председник. Дајем / х часа одмора с гога што је свештеник дошао н чека да изврши заклетву оних посланика којн се до сада нису заклелн. Заклетву нма да положе овн иосланицн : Станча Виденовнћ н Лазар Здравковнћ. (Насгаје заклетва и одмор). После одмора Председник. Седннца се нуодужује. Има реч г. Атанаснје Вучковнћ. Атанасије Вучковић. Поштована госиодо. На диевном је реду адреса скуиштпнска. 0 адресама у опште код нас ностоје разна мпшљења. Неки мисле да су адресе ирост акт учтпвостн. којн посланици желе пресголу и владн да укажу. Многи мисле да сем те особнне, коју адресе треба да садрже у себп, у ове треба да уђу и све жеље народне. Како му драго; било да су адресе ирост акт учтпвости, бнло да оне морају садржаватн у себн н све жеље народа, не да се ннчпм оспоритп ннти нобнтп го, да адресе нпсу велнкн полнтнчкн акг. Што се тпче мене лнчно, не бн бпо, не бн се ни могао прндржаватн мпшљења ни оннх, којн држе да у адресу морају да уђу само ирости нзразн учтпвостн н да се адреса само на томе треба да ограничи. У нсто доба ја не бнх могао прпстати са оном госнодом, која држе да адресе треба да садрже у себи све жеље народне. Госнодо, жеље ноједпних људи велпке су, а камо ли жеље цечога једнога народа. Жеље народа у онште, а особито нас, који смо тако дуго у развнгку задржанн, баш кад би се хтело но на особ о њпма говорнтн, требали би да наппшемо грдне томове књига. Ја држпм да цела наука ипшта друго не садржп у себн, него жеље народа. Разуме се, као што знамо, ностојн много књнга штампаних односно свнју група наука, које постоје у човечанству: као математнка, иижињерство нтд. У адресе треба да уђу главне сувремене нотребе народа, а о безгранпчннм жељама не може бпги нн речи. Ја мпслнм што се тако у тој стварн не слажемо, узрок је главнн наш досадашњп живот. Вн знаге каввнм смо се пугевима у нашем развитку управљчлн. Ималн смо до скора тако зв. саветодавну Скуиштпну. Услед тога, што смо дуго жпвели у том стању, Скупштине ннсу могле у опште нпшта да раде, н разуме се уобпчајено је бнло, да се стављају жеље народне на које се инје обра11ала нпкаква пажња. Ми данас немамо иужде да нзјављујемо жеље, вего да износимо главне сувремене ио'гребе земље и то у главннм цртамд. А иочем је данас народча Скупштпиа законодавно тело, сваки од нас нма н право н дужиост да у свнма гранама народнога жпвота, подносн за"онске нредлоге, да управља целнм жпвотом н развитком у

15 НОВЕМБРА СТРАНА 75

свима правцнма. Баш у тии предлознма и долази се до тога, да се те жеље коначно остварују. Како му драго, али због ненриродног развитка који је дуго трајао н довео нас у непрпродне заплеге, крпвнца лежн у иолатпчким лнцпма, која су судбином народном тако дуго унрављала. Један део тих лица данас је пресгављен у Наро^ном Нредсгавннштву опознцпјом. Тнм лицима ја бп запсга са своје стране имао да замерим у томе, шго данас кад се впди развитак у свему, онн нанлазе на неки сграх, онн се боје нечега. Ја мнслим да свлкн који се боји од развнтка народнога, бојн се н од свога сопственога живота. Еле држпм да се ми не бн требали много да обзиремо на адресу мањине с гога, што је го могло н о^ ире да се нредвиди, ио начину држања саме опозицнје на шга цпља она данас. И до сада наша је оиознција сав иоредак у коме се налази данас иаша земља представљала као нешго страшио, као нешго шго ће српскп народ да уиронасти; а сав тај поредак онн консгагују тиме, да бајаги, данашња странка, која је представљена већиаом, странка чптавог народа, да је та страша употоебљавала грдне неке мере незаконите, да га одржн. Дакле, да народ сам себе одржн, требало је но њпховој лозннцн, незаконите мере да уиотребљава. Снтнице којекаквз које се немнновно морају дешаватп ма како бнли савршенн органи која врше законе, Ја мислнм чак н у најнапредннјнм земљама немнновие су; овакове онп представљају нама као некакав баук, којп ће нашу земљу да упроиастп. Мислнм да на такве нрпмедбе не би требалп да обраћачо пажњу ; нреко њнх као иреко снтнпца требалн бп да пређемо. До душе, кад би било м01уће да се нпшта не новредн, то бн бпло најбоље; алн кад је главна ствар, кад је закон у главном вршен ту ј < већ дата гарантнја за развнтак п жнвот народнн. Држпм не бн требало д I обратнмо нажњу на овакове незначајне замерке онознцнје, која сматра да је нски нарочито ирииремао ово данашње стање и нарочпто се служио неким вештачким начинои да га одржн. Ја мнслнм да данашње стање стварн, данашњу слогу народну нису нрниремалн поједпнн људн из раднкалие странке, н не одржавају га вештачкнм начином, но је то иринремано нашом нсторпјом од постанка ове земље па до иоследњег времена. Ако је ко крив за неке мане, мнслим да су крпви онII који су земљом уирављалн до доласка радикала. Као што се нншта неда одједан нут створнтн, неда се ни срушпгн. Ја мнслим да пнје нн могуће бнло нп мнслнтн, нн очекнватн да чнм радикалн седиу на столице, да ће ио целој Србијн ногећн мед п млеко, јер бп го бпло нешто неирпродно. Ако има чиповника нз опозпције којч су по негде чнпцли погрешке, ти су чиноввици од ње то научили. Разуме се да тп чииовннци који су тако дуго служилн нод сгарпм спстемом ако су лоиови не могу се гако лако одвићи од лоиовлука. То је узрок што се не може очекнватп нн од једне владе да одједан иут нсгреби све лоиове, јер, да се пстребн оно што штегп друштво, неможеједннм махом учшштп, него дугпм временом. Е1е резултат целокупног развнтка сводн се на то, да, ако нма лопова, лоиови су оиозпцнје, а не нашн. Мп оћемо да станемо оиима на иут, а они нам не даду. Еле један од господе говорнике мој колега пз округа моравског што је првн говорио, говорно је дуго о томе коју адресу да узмемо, да лн адресу већине илп мањине. Менп се чиин не треба дуго време да трошнмо око тога кад се у иашој адресп већине све сувремеие потребе: а о ж,ењама иећемо ни да говоримо, треба да будемо економични. Народ иасјеиослао да радимо, а мп око снтпица губимо ио ноколнко дана а овамо вучемо пцату. То нпје право. Она госнода нослаинци којн задржавају корпстан рад у овом дому чпне иогрешку гакву, да народ има ирдва што каже: госнодо глсдајге те што пре свршавзјте та носла, за која сио вас нослалн, немојте да отежете ова кад голнку дпјурну вучеге. Тај нрекор од стране народа оиравдан је, п ми греба на њега да обиатпмо пажњу, ако мислимо да одговорпмо нознву за којп смо иозвапп. Велизар Кундовић. — Адреса одборске већпне, која је данас у Скупштинп ирочитана, нема нпчега сгварног, нп-