Narodna skupština

10 САСТАНАК — 15 НОВЕМБРА

СТРАНА 77

род иатп, иатимо и ми. Дакле, збиљски треба да се приоие иа унапређењу иривреде иаше, иека в .1ада иодиесе иројекте такве, ми Кемо је сви иотпомоћи, алп не можемо овакве парафразс одобрптн, којпмасе влада послужпла у престоиој беседп и којима се иослужнла всћппа одборска у пацрту адрссе. Већипа је наппсала једну адресу, од које од како је Србпје није бнло веће. Да лн смо дошлп овде, да се поиуларнгаемо, као шго један рече н пребадн нама, а менп се чпнп, да сге вн ншлн на то, да парод види, колпко је то овде мпого наипсано, а у ствари нема ништа. Ја сам мишљења, да се нећетс нп вп нп мн огрешнтн, ако усвојпмо пацрт одресе мањнне. Раша Нинић. Госноао, већпиа одборска за вацрт адресс онширио је обухватпла жеље народне. Но нмам нешто мало да прнметпм што бп требало да се дода. Као год нмо је у адресн споменут рускн народ, тако нсто треба поменутп нашу браћу која жпве лрско Саве н Дунава, затпм, Босну н Ерцеговину, које туже под канџама аустрнским, затим п Црну Гору, то једнпо гњездо српско, после пропастп царства српског па Косову, које је тако сјајно очувало све оне успомене, које пас вежу са оном сјајном прошлошћу. Ја мнслнм, да радпкална страпка то не треба да заборавн. Мн ие можемо да заборавнмо нн на Стару Србнју н Македоипју, те турске ировинције са чпсто српском народиошћу, одакле пам свакп дан долазе жалбе, да су иашп Србн иезаштнћеии. Можда оин мпсле, да српскп народ то не осећа, алн свакн Србнн, којн нма српског духа, којн срнски осећа, мора жалитн, шго је наш коизул ногпнуо у Ирнштннп, што се сриство тако тамо напада. Сриски народ то стање треба да осудн (чује се: тако је). Што се тиче одвојеног мпшлења г. Т. Туцаковића, ја то као нослаиик ценпм, да је то као пека тужба и само бн на њој требало прплепити 10 дпнара марке, јер онн сажаљевају, што нзборп нпсу билн заковптп п ја пх сажаљевам зато, што има 6 — 7 оноз.нцнонара, алп тако је српЈКН иарод досудио. Они жале, што нпсу укинутн монополп дувана н солп, алн нека онн кажу, како ће мо да подмпрпмо онпх 40.000.000 дпнара, чпме су нас напредњацп задужплн, па сам п ја готов, да се тп монополп укину. Нека иам кажу, како ћемо тај дуг, што су учпнплп поиредњаци, којп су њпховн насљеднпцп, да плачпмо, 10 он^а можемо да укпнемо монополе. Ја се потпупо слажем са адрссом одборске всћпне у зачо сам, да сс адрсса мањнпе са свпм одбацн, јер иема нпкаквог разлога п гмисла, него мањпна само хоће, да се популарпше њоме код народа, алн иарод то добро ценн, н он је пзрекао свиј суд над њпма. Максим Сретеновић. Ја господо сматрам адресу као врло важан акг Скупнпнпе, зато сам н устао, да дам своје мпшљен.е, којп ћу од та два прочптана важиа акта примитн н гласатп за њ. У нацрту адресе мањпне, коју је у одбору мањнне нредстављао г. Туцаковић, осуђује се влада н захтева се, да се учнпн опо, шго се учнннтн не може, као што рече поштованн пријатељ Раша. Лепо је то укннутн моноиоле, али треба платигп дугове, али од куда мисле оии да их илате. Ако смо патрноте, дела да нзвадпмо новац овде на астал п да нлатпмо. Тражнтп, да се учинп оио, шго ие може, то је погрешио. Тако су оин раднли н прошле годнне, то су захтевалн и нрп гласању о буџетском нптању у ирошлој години. Опн осуђују владу, а владу нетреба осуђивагн, јер њеи нравац н рад одобравд цео иарод н одобраваће га н даље, ако влада н у будуће буде раднла тако као н до сада. Оии се не еећају, то је недавно бпло, како су на влади бнлн, како су њпну владу нреузносилп н хвалили, и онда, кад је цео иарод осуђнвао такав рад н правац, а нарочиго 1879 годнне. Зато, што оип захтевају у адресп оио, што се постићи не можз, зато, што не ирпзнају владн нп она добра, која је учнннла иароду и отаџбннп, непризнају кажем и <>суђују оио, што ие бк требалн осуђнватн, ие могу нрнстати иа адресу мањнне. Нацрт адресе већнне коју је одбор израдио, п ако је требао, да обухватн још у неколнко жеље п нотребе пародие, као што рече ирвн говоринк, чнјег се пмеиа ие сећам, оиет јс он толико иростраи и да су све иотребе дошле, иа још кад

бн дошле н оне погребе, које нису спомеиуте, мислпм, да бн свај напрт по нространству дошао трипут већи, но, што је, мпслпм, да би то бпло нзлншно, зато што они свн, као послаипци, пмамо права да ноднесемо иредлоге, не треба све да истпчемо у адреси. Истнцати то у адресн, а не нодноснтп прсдлоге н урадитп, мислнм да ннје нужио. Да је одиста потребно да влада, још у овој сазваној сеспји ноднесе предлоге којпма ће се п економнн део програма, већнне Скунштпнске пзвршнтп, те да нде напоредо са даљпм пзвршењем слобода у земљп, то ннко ие може спорптп. Ја се надам у моје другове, а тако се псто иадам да ће н сама влада норадптн да се н економскн део нрограма нзвршн, н да пође упоредо с правцем пзвршепих слобода у земљи, иадам се, велнм, да ће влада подпеги такве иредлоге, којпма ће се заменити земљорадња и иољонривреда унапредптн, а фппансијо још иа бољп пуг нзвестн. У пачелу ћу гласаги за адресу већнпе, ау поједпиостима задржавам право да чннпм своје прнмедбе. Председник. Иопгто се јавпли иосланицп, којп желе да се решп, то стављам ннтање: је лн вољиа Скупштпна да се решн? (Јесте). Изволте чутн нмена г. г. посланнка, која су се јавпла за рсч, (прочнга). Ову седнпцу закључујсм, н заказујем продужење за иосле нодне у 3 часа. Састанак је овај грајао до 12 часова у подие. 10 САСТАНА^ 15 новембра 1890 год. у Београду

ПРЕДСЕДЛВЛО ПРЕДСЕДНИК, Никола ПашиЗ. СЕКРЕТАР Др. Станојло ВукчевиЈ, Прпсутна су сва госиода миипстрп. пчетак у 4 часа по иодие. Председник. Седипца је скуиштннска огворена. На рзду је продужење нретреса о нацрту адресе. Има реч г. Тома Јоваиовић. Тома Јовановић. Госиодо, мојп пачелнн нрпјатељн казалн су, гато је се нмало да нрпметп нацрту адресе одборске нећпне, но допустпте иенп, де ја нзнесем један случај, који је се десно у Врању, н којп иоказује, како наша народна полнтпка стојн. Тај случај је овакав. 15 окгобра тек. год. једиа Тур;спња зваиа Фагнма, кој& је родом нз се1а Раовице, бпла је отворпла некакву љубав тамо са пеким Јањом. Јања је бпо нримораван, да се потурчн, н оп је лежао пупих 9 месецн у гу1ском затвору зарад гога, али га власт инје могла да сузбије, да се ои иотурчп. Иа шта Је даље бнло ? Кад је дошао у Скопље, он је вндео, да он ту не може опстатн, већ се вратп у своје рођено село. Тада му Фатнма каже: „кад сн ги, Јанко, толнке муке пздржао н ннсп се потурчио, ја ћу оида да оставпм своју веру н да се покрстим. С тога ајдмо у Србпју, да тамо жпвимо. Алп иретходио оди ти, те види, да ли ће иас тамо ирнмптн у заштиту." Јања је отншао начелипку нашега округа, Лјкн Вукомаиовпћу , п доставно му овај случај. Дакле, долази Фатнма у свечаном одслу са својим љубазником Јањом. (Смех. Чује се: на ствар). Ја мпслим, да ово ннје за смех. Полпцај оиштпнскп, којн је бпо дужаи, да поднесе рефераг, поднео је, како је .једна Туркиња дошла са љубпмцем својнм н желе да нређу у подаиство српско. Г. иачелинк скрјжни добно је овај реферат и казао је: „Нека нађу себп кваргнр, II ако им ништа иа иугу не стојн, мп ћемо нх доиста ц цримпти. Фатпма, као богата женска, иалазп кућу и нлаћа 80 дуката. Но шта је бпло доцннје 16 нст. месеца ДОзиа турски консул за ово н позове у начелство Фагнму, па Ј е исппта, што је она дошла у Србију. Она је казала, да је