Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ИРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

цепа је .1исту: 8А СРБИЈУ 6 ДИИ. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0'40 ДИН. ЗА СТГАИЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВКЗА 15 ДИИ. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Р анко П етровић, Д оброслав Р ужиђ, Љ уб . П. Ћ ирић.

Број 8

ПОНЕДЕЉА.К 3 ДЕЦЕМБРА 1890

Година I

12 САСТАНАЈ^ 10 новембра 1890 год. у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК •Никола ПашиБ СЕКРЕТАР

Лука Лазареви! (НАСТАВАК) Госиодо, ако се ичим може уднти једном патриотскон друштву, овил му се највшпе уди. Једна је мисао лане иала на Скуиштини, иоја је сузбила тражење нредседништва друштва Св. Саве : мисао та, што је друшгво готово довршило свој дом, те му и иије иотребна толнка помоћ, и да је згодније, да оно причува ираво за номоћ за друге, прече потребе своје. Ова је мисао победила и на основу ње није се дала помоћ томе друштву. Цоследице су потврдпле, да је та мисао била здрава, јер је друштво свршило врло лепо свој иосао. Међу тим патриотизам овакав, који хоћедазавади једпо друштво патриотско са Скуиштииом, која представља читав народ, није ннкакав патрпотизам ; то бп значило завадпти Друштво са већш;ом народа у коме и лежи његова снага. Ја мислим да такав патриотизам не може користити друиггву. Овакво постуиање може бити налик на онога фарисеја, који се хвалпо каио он није као Митар, иего како он делп на улици моли се богу на сокаку, и како је далеко бол>и од Митра. Поштованн иредговорнпк, чији ми со говор највише допао од говора све опозиције, бранећи оштре нанаде са страие већине против некпх навода оиозпције о монополу солн н ,дувана, послужио се доказпма како се некад и у радикалној иартиЈи мислило против моноиола. Господо, мени се чпни да је и та ствар — пећу рећи да је попггованн предговорник намерно гако хтео у нзврнутом облпку представљена, те с тога хоћу да речем н о њој коју реч. Никад радпкалиа нартпја није бпла за мононоле, на ни дапас пнје, само ако је могућно бигн без тога. Радпкална иартија наследпла је монополе који су постали за то, што је требало извесне дугове одужитн. Онако како је нре 8 година говорено, раднкална нартија н данас говорн. А је лн ко год кадар да те монополе замени бољим. вештнјим начином, прнмиће се раширеннх руку. Али како је либерална партпја ирошле годнне изиела, на какав је начин то хтела заменптн, то држпм да ма каква већнна овде да дође, не би то кадра била извршити (чује се: тако је). Још нешто бн, госнодо, пмао да помонем нз чега ми излази такође нзвртање стварн, дакле као фалспфнковање до-

гађаја. Либерална опозпцнја у својим нападима овом нрилнком п ва нзборе, п на адресу већине, као да иде оннм истим путем, онако исто тера опознцпју, као што је терала опознцнју п наша партпја у раппјим временнма. На много места нзгледа ми да коиира опозицију радикалну, кад је ова бнла у оиозицпји. Алн у тој ирилицн господо, ако се хоће истим нутем нћн, ваља свакојако да су и времена слична. Не може се данас борнтн нротпв слободе избора оиако, како се борило опда кад су бнле прн једном нзбору аисане иуне слободннх грађана; нуне ансане само за то што се зна да неће дати гласа за онога, за кога се тражнло. У томе смислу један од опозпцнонара поменуо је како пспхолошка основа стојп за данашње застрашпвање у години 1884. У тој години мора бптн да ништа много није трпео тај поштованн оиозиционар, те му је могло нзгледати, да је оно стање згодно да с њнм упоредн данашње. У оној прнлнцн ннје народ застрашен звонцетом, ннтп простпм иретњама, те да је том засграшеношћу дошла већпна владина. Нпје то, него ако се јавио у једној вароши једап кандидат за опознциопог посланика, одмах је стрнап у апс, ако се на његово месго јавно други п он; трећн н оп, и онда се оснпале стотнне људн оиозицнонара по загворнма. Ко је још бно у слободи,тај је ишао на бнралиште кроз честу тесака и бајонега, те гласао. У томе добу није се нн жнва јављала либерална надтпја, она нмје протесговала. На таквом су оспову оида биранп носланпци. Тако је било у вароши где сам ја бно, Алекспнцу (внчу : свуда је било); а по селима су познвом капетанскпм званн домаћинн да дођу па збор ге да пм капетан каже: ево браћо овога, нека вас заступа!! (чује се: гако је!) Јавн лн се ко противан, одмах је пшао у апс. Дакле прилнке ннсу бнле слнчпе са данашњпм, те ондашње стање не може бранити данашњн иораз либерллнп на пзборпма. Либерална очоз-.цаја показујући па слпчан начнп да хоће да се бори иа какав се начнн борнла и морала боритп раднкална онознцнЈа у другим временнма, она тим свлкојако као да иде протпву саме себе. Старе иартије, старе оиозпцпје морају свакојачо имати друкчпјега такта, јер су внше одговорне но што су опознцнје младе — онозицнје нз младнх иартнја. Либерална партпја у томе ногледу пе можс нпкако ии усиевати, јер свакојако млад жнвот, којн се на све страие развпја, не може се уноредити са давиашњпм старнм стаблом, које почнње већ са много страна да се с.уши, које можда кроз средипу иочиње посгајатн шунље. У тој ирнлицн свакојако не могу нн нут, нн правац, пи борба битн слнчии оној младој онозпцијн, која у другим времеинма радн, и другим, бујппм, животом живи. Наде мн напамет нпехотице у овој ирнлпци једна прнморска пос.швица: „Асприма броји који, мало им<хју&' много казат жели". Тако псго н опозпцнја нохватала је сувпше сптне ствари хотећп тиме да каже п иачини иешго крунпо, чега у