Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРЛСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

И3.1АЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА НРЕТНЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРНСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА

цена је листу: ЗА С РБИЈУ 6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 дин. 3А СТРАНЕ ЗЕИЉЕ НОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оброслав Р ужић,, Љ уб , П, Ћ ирић.

Број 31

ЧЕТВРТАК 10 ЈАН7АРА 1891

Година I

32 САСТАНАК 15 дедембра 1890 год, у Веограду ПРЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДНИК Димитрије Кати! СЕКРЕТАР Витом. Младонови! (НАСТАВАК) (Извеп1тајн за молбе и жадбе) Известилад — Кад је одбор ове ствари решавао , он је надлежног министра саслушао и г. мннистар је нристао, да се молиоцима може дати новластица , но под условнма, који су у решењу иобројани. (Чу.је се: нрочитајте све) ! Потпредеедник — Је ли вољна Скуиштина да чује садржину молбе ? (Јесте). Изволите чути. Извеетилац чита молбу, која гласи: Народној Скупштини Решешем г. мннистра народне иривреде од 24 Јула ове године !!№ 3738, које прнлажем у овереном преиису нод */• дозвољено ми је, да могу норед иовластичара за израду гајтана н ја иодизати фабрике гајтана са иреко 60 чаркова. Ја сам иоднгао фабрику на реци Козари у срезу власотиначком и наместио 34 чарка; остатак у 38 чаркова нисам могао нанеститп зато, што су ми чаркови задржаги од стране бугарске у Цариброду. Све што је било потребно ја сам платио, и за то ми је "загонетан поступак од стране бугарске власти. Приликом нрављења фабрике, ја сам утрошио доста знатну суму новапа, како за земљиште тако и за зграде и фабрични материјал, па би био рад да ми сс да могу1,ност да што пре нрнстуиим самом нослу. Од рада и иодизања фабрике корнсти су очигледне, и ми скоро не бн нн имали потребе да их овде ређамо. Само напомињемо толнко, да ће се са иостанком нагае фабрике гајгана, аојим се наш народ одева бити јевтпнијн а и бољи. Конкуренцнја нагонн фабриканте да свој рад усавршавају. Монополи рђаво упливишу на раднност, они чнне застој. Поред тога новац у земљи остаје, толики радни народ отуда живи и т. д. Усавршавањем израде гајтана услед конкуренцнје постиже се и то, да се гајтан ;;ао савршен може п на страну изводнти и новац у земљу уносптп. У тој цељи, ради што скоријег рада у нашој фабрици, слободан сам умолити Народно Представннштво, да ми да по-

властицу за израду гајтана с тим, да је иста ограпнчена у толико, да н други, који се желе бавити израдом гајгана то могу ностнћн, но само да број чаркова или буде већи нлн бар раван бро.ју, који наша фабрика има. У нашо^, фабрици наместиАсмо 72 чарка и повластнца на тај број чаркова треба I да гласи: за дванајест година од данч дате повластице-,уз ово да нам се, нрема члану 2 иовластице, издате највишим решењем од 6 Сепгембра 1885 год. Аитонију Поповпћу и комианнји у Лосковцу, даде ираво да можемо увозити машине, делове од машина, оруђа и сираве, као и иотребну нам грађу за упттојство и рад фабрике без наилчте царине и узгредних такса, које се на царинарницама плаћају. Тако исто да нам се даде право да нзрађени гајтан можемо нз наше фабрпке н на страну извозити безнаалитс извозне царине, која се код царинарница нанлаћује. У нади да ће народно представнншто нашу молбу, са оном вољом са ваквом је мн унућујемо, прихватити,

5 Децембра 1890 г. у Београду.

Остајемо поннзнн Коста Илић (Мусиџић) н другови 113 Власотинца

У исго време молимо Народно Предсгавнншгво да изволи ири решавању ове молбе захтевати сва акта но овом делу од госн. министра народне привреде, која се код њега находе и то: нрву молбу аашу од 2 Јуна тек, године и молбу такође нашу од 23 Јуна исге године, и извешће наше г. миннстру о иодигнућу ове фабрике од 25 Новембра тек. године, ио којима смо све услове извршили. понизни Коста Илић (Мусиџић) и другоон из Власотинаца а за тнм решење министрово, које гласи : Минист. Народне Привреде. ПБр. 3738 24 Јула 1890 год. у Београду. Коста Илпћ мумџија из Власотинца и друговн, доставно мп је намеру, да желе нодпћп фабрику гајтана на реци Козарн у срезу власотиначком са 70 чаркова. Тнм поводом молио ме је, да га известнм, да ли му се при иодизању овог нредузећа, пеће чинитн какве смегње због иовластице, којаје на фабрикацију гајтана дата Антонију Поновнћу и друговима нз Лесковца. На ову молбу, а на основу другог дела чл. 1 иовластице, која је највишим решењем од 5 сентембра 1880 год. дата Поповпћу и друговнма из Лесковца.