Narodna skupština

СТРАНА 370 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Ако дакле хоћемо да чувамо своја права, треба да се енергпчао заузмемо, да судије начиеимо независнима а никако да нх не стављамо иод овакову иолитичну ватру, као што се хоће овим предлогом, Надам се да сам вам до сад већ дао доста разлога против овог предлога. Ну при свем том бићу слободан да додам још нешто. Ако се преддог министра правде, овако као што је изнесен, усвоји, ако се допусти министру правде да поједине судије ниже и највише, па и самог председника касационог суда, може казнити тромесечном п»атом, онда је по мом најдубљем уверељу тиме судска независност сахрањена. Немојте после тражити од судија да вам буду самосгални. Онн су људи као и други. И кад они знају да могу бити кажњени, ако не попусте мшшстровом захтепу, наћи ће се по неки који ће попустити да сачува себе. Овај предлог прво је против Устава; друго је противан закону о судској независности; а треће и најглавније не само да није корисан, већ је потпуно штетан за пас и наша граћанска права, јер је судска независност гарантија наших ирава и слободе, за то озај предлог треба одбадити и начинити други, који ће одговарати духу Устава, који ће одржати судску независност према одредбама Устава н закона о судској независности и према самој потреби. Само тако радећи, мп ћемо сачувати сами себе, а не судије. У колико се тиче судија, ја за њих и због њих не бих ни говорио оволико, већ то чиним за нас. Судови су нама потребни, да нама деле правду, а на овај начин неће нам је делити поуздано. Још једном велим, не заборавите опасности, које ће за нас настаги, ако сз одобри овај предлог, па зато га непрнмајте, ако желите добра себи и народу. Известижац Сима Костић. — Г. Авакумовић, говорећи у начелу : да ли да се прими овај пројект закона или не, из јолео је рећи. да се пред Скупштином налази пројект г. министра правде. Ма да се ово зове да је пројект миниетра правде, опет он пошто је био поднет Скупштини, Скупштина је изабрала одбор, који је тај пројект оценно и изнео га оиакав, какав је он — одбор —• нашао да треба да изађе, дакле не стоји да је пред Скупштином прочитан пројект министров, него пројект одбора и ја се пози-вам на Скупштину да каже је ли чула да сам ј-а као известилац прочитао, да постоје каквс казне, које министар може да изрпче над судијама. Ово може битн предмет специјалне дебате, а г. Авакумовићу благодарим на разлозима, које је навео у одбраиу судске независности и са којима се ја слажем, и молим га, да се на томе задржи дотле, док не дођемо на дотични члан. — Тада ћемо заједно стати на пут томе и бранићемо судску пезависност (Одобравгње). Ово што је сад прочитано могу да вас уверим, да је све из Устава извађено и да што се тиче начелно овог питања можемо спокојно гласати, да се овакав пројект као што је наш прими. Илија Душманић. — Господо, ја нисам мислио да узимам реч у овој дебати, али говором г. Авакумовића изазван сам, те морам да проговорим неколико речи, јер сматрам за дужност, да одбијем те прекоре, који су иали овде на Државии Савег. Мени јв чудно да г. Авакумовић јегко говори о извештају Савета, и чак, чини ми се, да је се голико заборавио, да је хтео иетачно да престави Скупштини оиај извештај. Мени се чини, да је са свим јасно речено у извештају саветском, шга је Савет миелио о овом мшшстровом пројекту, и да не стоји оно, што је г. Авакумовић наиоменуо, да Савет иаи није знао или није хтео да зна да до сада није било овако, као што се предлаже овом нзмеиом г. мннистра. Савет је врло добро знао, како та ствар стојн сад но заксну о судијама, а знао је и какве су измене и у ком правпу поднесене од сгране г. министра. Нримедбе, које је учннио Савет, учинио је, разуме се, паводећи рвзлоге за то, а да се и Савет бринуо, да се неповреди независност судска, а не судијс ка, не појединих судија, види се јасно по томе, што је Државни Савет у своме извештају напоменуо и то, да је за независпост судску довољна гарантнја то, ако се оставн, да 2 више суда, разматрајући пресуду пижпх судова, могу сво нетачности и некоректности, ако их буде учинио прчостеиени суд баш и иод утицајем ове казне, — да могу бити иеправљеке. Тиме не би правда иикако рамала. Да је г. Авакумввић хтео не тачно да представи извештај са-

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ветски, допустићете ми да прочнгам оно место, где се говори, да је и до сада постојала казна за судије, па тиме није бнла у опасности судска незавнсност. Савет је хтео тиме да каже, да казна не може утицаги на независност судску, јер она је и до сада постојала. Разуме се да је о томе имао да решава касациони суд, а сад се то пренаша на мшшстра. Дакле Савег је хтео да каже, да казна сама по себи неће бити у стању, да утиче на независност судску, па било да она долази од касационог суда било од миннстра, ако се узме овако, како је иројект министров изнесен у Савету. Јер да се од тога миннстрова утицаја осигура суд, као суд, као колегнја која судн а не поједине судије, довољно је кад имамо касацију и апелацију, кад та два виша суда имају о раду нижих судова да кажу своје мишљење и да одобре пли не одобре њихов рад. Ове казне, шго се овде предлажу не тнчу се појединих судова као надлежст ва, као тела, као колегија, него појединих лнчности, иојединих судија, који својим нерадом или некоректним понашањем изазову то, да треба да буду кажњени. — г. Авакумовић говорећи о овом пројекту министрозом није се хтео обзирати свуда, него само где му је потребно, на мишљење Савета или само одбора, и кад му треба да иапада Савет он напада Савет и његово мишљење а кад му треба, да напада министра узима његов пројект, као што је првобитно био поднег Савету од стране министра и не обзнре се на нзмене, које је учинио Савет и на које је министар пристао, ни на измене, које је учинио сам одбор. Ово је врло згодно напоменуо г. Известилац и са своје стране оДбио оно што се тиче њега, а ја одбијам оно шго се тиче Савета. И као што рекох, не бих узимао реч у овој дебати да није г. Авакумовић онако некоректно понашао се према Државном Савету и одбијајући овај неправедни напад од стране г Авакумовића, ја изјављујем да ћу гласати за овај иројекат са пзменама учињеним у Државном Савету. Ј. Авакумовић. — Молим само две речи ради обавештења. Г. Душманић сигурно није разумео шта сам говорио кад каже. да сам нетачно цитирао извештај Државпог Савета. Его извештаја, а ено стенографских бележака, па ће се видети иротивно. Ја сам само нагласио да извештај грешп што меша право оитужбе и право суђења, кажњења. Ја сам истина говорио час о извештају Савета, час о предлогу мипистрову, ну нпсам при свем том мешао то двоје и нападао кад ми што треба, као што рече предговорник. Г. Душмаиић сигурно није чуо кад сам ја казао, да је Државни Савет предложио, да министар може казнити само првостепене судије и да сам додао да министар, и ако Је у Савету на то пристао, није хтео извршити то, јер је, противно свом говору у Савету, Скуиштини поднео свој првобитан предлог да може казнити све судије. Ја сам то баш напоменуо. Истина ја сам у осталом дао оцену за Државни Савет односно његовог (( брањења" судске независпости онако како се та моја оцена г. Душманићу не допада; ну сажаљевам што сам убеђења противног г. Душманнћевом, што и сад велим да се овим предлогом судска неза шсност крњи и поткопава. И. Душманић — Сад је баш г. Авакумовић опег напоменуо, да мшшстар није пристао на саветске измене и у саветском извештају стоји: ( ,на све наведене примедбе Државног Савета ви сте, господине Министре, дали свој пристанак®. Ви господине упадате у погрешку, кад тврдите нешто да постоји у извештају саветском, чега тамо нема. Ј. Авакомовић — Ја сам казао, да у извештају стоји како је министар пристао на те измене у Савету; он кад је поднео предлог, оп је тражио оно што сам напоменуо и против чега му је Савет правио оне примедбе. Ат. Вучковић. — Сматрам за дужност да проговорим о овој ствари п ако нисам правник. Г. Авакумовић говорећи о судској независности једпако се позива на члаи Устава, који говори о судској независности. Међутим ја мислим, да је за нас најважнији 185 чл. Устава. Овим чланом тражи се то, да је сваки чиновник одговоран за своја службена дела. Дакле при уређивању свију ствари односно чиновпика, ми треба да имамо на уму овај члан. Ја мислим, кад је уставотворац хтео да ујамчи судску независност, он није хтео да судије не буду одговорни