Narodna skupština

СТРАНА 386

узмем другу већу државу. стару уставну монархију — нашу еусетку Аустро-Угарску. У Аустро-угарској судови су такође независип при изрицању правде, и они имају закона о судској незавпсности. По њнховом закону све судије касацијоног аиелацијоног и нижих судова постављају се но иредлогу министра иравде, а не нзбором. Према овоме принципу предлагања у Аустро-угарској многч способан, вредан п ваљан судпја може остати на једном мзсту годинама ако минисгар правде по својој оцени не нађе разлога за његово унанређеље. Шта би реклп госиода из опозицпје, када би срисвн мипистар правде предлагао овакову нзмену у закону о судијама, када они за ову благу меру д11сциилинарне казне, н то само за нпже судове, веле: иропаде судска независност? ! Па инак нашн безазленн суседи држе да нмају судску незавнсност; на чак су н у свом Уставу метнули да су им судови незавнснп! Но хајдемо даље. Да видпмо сада како стојн са судском независношћу код оних народа, код којих је она први пут угледала света. Навешћу нрво државу, која својим слободоумннм установама давас стоји на врхунцу, јер је својим слободама отворила очи целом свету. Мислим Француску. У Француској све судије вишнх п нижих судова постављају се на иредлог минњстра иравде. Нема дакле избора. Но њпховом закону о судпјама мнннстар правде пма ираво да изрпче казну опомене н укора над свила судпјама. Али што је најглавније, п шго мора допста свакога да зачуди, то је штоје чл. 13 њпховог закона „свпма судијама строго забрањено свако већање о нолитици". Помислпте колико је расгегљпва п колико оиасна ова одредба. Ма да ова одредба и она дисцпплинска мера казне иостоје у закону о судијама у Француској, ја сумњам да бп ко год од господе из онозпције смео да тврди, да за то парод француски нема судску незавнсност. Дозволнте мн да наведем само још једну државу, где судска незавнсност. првп иут угледала света, а где данас она допста стојп на врху. То је Енглеска. У њој Л.орд канцелар као и канцелар за војводсгво ланкестарско пмају права ио чл. 15 закона од 13 Августа 1888 год. да иремесге или уклоне судију, због његеве несиособностп пли хрђавог владања, кад год за добро нађу. И кад то нраво има минисгар нравде без бојазнп да ће се наудиги принцину судске незавпсностн, у једвој Енглеској, о чијој судској незавпсностн сви научарн говоре са похвалом, н пред чпјим слободама морамо н мп скинути капу; кад је дакле тамо дозвољено минпстру правде чак премештање и отпушгање судија, у интересу државне службе, онда ја не налазнм да је опасно по судску незавпсност у Србијп, дозволитп мннистру иравде да дисциилинарно може казннти еудпје нижих судова за неуредност у дужности Госиодо Посланицн, време је да заврпшм говор, јер ннсам рад да дуже морим ваше сгрпљење. Ја сам вам показао узроке, којп су нзазвали ове нзмене н допуне у закону о судијама. Доказао сам даље да се Устав неће новредпги, ако се мој предлог нрнмп. На нослетку доказао сам и то, да се са овпм предлогом независност судска не понпштава. На вама је сада да све разлоге, који су вам изнеги оцените и да иредлог овај ирпмпте или одбацвте. Одлука ваша биће за ме обавезна. На завршетку ја вас само молим да верујеге, да се све ове мере предлажу једино п пскључно у доброј намери, да ону корпсну бнљку у вргу наше уставности, што се зове „судска независност", очувају, а нпкако да је унпшге. (Бурно одобравање, тако је, гако је, да се реши). Потпредеедник — Изјављујем да је нрегрес свршен, прнстунамо гласању у начелу. Ја стављам оваково нптање: ко је »а нредлог законскн у начелу, тај нека пзволи седети, а које протнв нека устане? (Еундовнћ: за којн нројект : мпнпстров нлн нзвештај одбора). Скупшгину не веже нн мншљен.е одборско ни пројекг министров. Дакле молнм вас, госнодо, ко је за то, да се поднесени пројект прнмп нека нзволп седетп; а ко је иротнв нека усгано. (Сви седе). Објављујем да је Скупштнна усвојнла једногласно про.ект у начелу.

Молпм вас сад ће се прнступнти нретресу појединих чланова. Известилац прочпта нзмену у чл. 1. (впдп ст.) Живан Живановић — Госио.до! у чл. 1 предложена измена говори о томе, какве троба да буду суди.је, ко може да буде с^дија? Госиодо, да бн тачио сазнали ко мо<ке бнги судија врло је умесно да се још једном занитамо : шга је суднја а шта је суд? Суд и суднје то су, госиодо, чувари наших нриватннх и нашнх јавннх права. Судпје н судови чуварн су морала: судије и судовн онн су чувари нашег нмања и живота; суднје и судови то су ^умачн закона државних; суднје н судови то су бедем на којима се устављају политичке сграстн наше — једном речи судије и судови то је јемство за морални и иравни иоредак у земљи. Из свега овога што смо казалн шта су суднје и судовн одмах се даје извести закључак, да је посао суднје једна деликатна и у нсто време једна тешка и непрнјатна ствар. Један енглескн поега а то је Бајрон, назвао је иравнике „оџачарпма друштвеним". Занста је тако, јјр судови и кад сврше сав свој деликатнн посао поред све чистоће рада морају биги малко н омрчени ношто се судскпм'решењима не могу задовољити. Тојеистина један поетскп израз, али који вредп овде да се сиомене. Због тога што су судије тако важна чпњеппца у држави н друштву, што је њихов позив тако крупан без сумње важан је н овај члан 1 у коме се говори ко може да буде суднја у Србији. Један судија пма дво.јакпх услова. Једни су услови, које доноси судија као личност; а други ду условн, које му даје држава као човеку коме иоверава чување иравде у земљн. Онп првп условн које судија са собом доносп као личност, то је његова стручна школска спрема, које му држава школом даје или које он о свом илн државном грошку и на страни прибави. 0 томе само говорн чл. 1. Другп су условн, који не зависе од суднје него нх друшгво н држава даје на расиоложење, да би могао савесније вршнти свој носао вао незавпсан чиновншг. Тај другн услов норед бриге о материјалном ноложају судија, којн је данас оскудан, илате мале, н о томе ваља такође размислпти иа овом месту — тај други услов, који држава и друштво даје судији јесте независност судска о којој је јуче и данас било говора. Независност судска јесте једно ирпнознато начело, које само онда постаје добро кад буде чисто и ничим неиомуКено. Незавпсност судска јесте једаи услов, без кога нема спгурног н праведног суда; п ми можемо сажаљевати, да то велпко благородно начело чпм је иомолило главу, одма је добпло први ударац и тпм нрвпм ударцем у месецу Фебруару 1881 год., кад је прокламована еудска независност, у нсти мах обојена је једном паргнском бојом. Постављени су нскључно партпјски судовп нарочпто внши; а за онда искључно — напредњачкп. Ја то не говорнм, што хоћу у пркос да нзнесем неке разлоге, но хоћу да кажем узрок за пгго је се уставотворнп одбор нашао пред једном нолптнчком нуждом, да ондашњу судску независност заменп са другом судском независношћу, која је лане решена на начин као шго је вама свнма нознато. — — Данас се води реч онет о судској независности и могао је свак чути из говора некпх иосланика чудну разлнку између суда н судија, коју ја не могу да нојмим. Говорп се о апстрактпој судској независности — бсзлпчносгн судијских. Али се заборавља, да ако хоћете да ставиге суднју у ироцеи ; онда је стављена у ироцен н судска независиост; јер фактички носплац незавнсностн судске јесго жива индивндуа — тојечовек судија и кад га притесните онда је све у оаасносги. К,ад ми говорнмо п ирокламујемо судску незавпсносг онда ми дајамо иоверења судији , којн се брине о животу, нмању нашем о ираву и моралу у цело.ј земљн. С тога дакле, начело еудске незавнсносм не сме доћв у иитање па нп иоред разлога, којп су прплпком ове дебате изкесенн од стране некпх говорннка. 1Пта значи суд у једној уређеној државп, то ће најбоље ноказаги једна анегдота, која ће битн поучна за ове стваир. Код једног летњег дворца краља ируског у. Потсдаму, који и данас ностоји на сготииу