Narodna skupština

СТРАНА 394

ромни дефицит у народном газдинству, који треба заменити напретком са темељннм условима н радовима, који земаљској прочзводњи дају правац да се основано развнја и умножава. Између многнх услова, којима се народни развитак оснгу1>ава, врло су важна средства за саобраКај, која би имала стојати на расположењу свима редовима нашега друшгва. Али, ако би смо се упнтали, како данас стојпмо са саобраКајним средствпма у нашој отаџбпнн, каква нам је мрежа сувоземннх путева, какве су нам споне, које уништавају нрецреке, што нх веће и мање реке саобраћају стављају п то баш данас, кад сви итамо да нашој нрнвредп дамо истински нравац. У часу, кад дајемо новластнце за оснивање срнског иаробродског друшгва, у цељи да учпннмо олакшнце за извозну нашу грговнну ц пронзводе земаљске, онда настаје озбнљно иитање; како се слаже то једно са другим н да ли ту ностојн какав општи илан да се саобраћај у унутрашњостп, но својој споростп спаја са гако брзнм средствпма, као шго су: иаробродп, жељезница и т. д. ? Ако даље носматрамо какви су нугеви по унутрашњостш на какав се начин одржавају и речју: само са два моста, на Мрамору и Колубарн, са још девет иолусталних, иосле осамдесето годпшњаг жпвота Србпје, онда је не могуће што друго н замислнти већ неирестано оиадање земаљске нронзводње, усљед нпкаквог зближења пзмеђу произвођача и иотрошача, иродавца н купца!! II још више. Ако само иогледамо на то, како средином Србије јури жељезница, као најсавршенпје средсгво за саобраћај, а да се ближе н даље околпне налазе у иримптпвном стању, са њенпм лошнм друмовпма, са нпкаквнм мостовнма а још горим скелама на Морави и осталпм већпм и мањим рекама, онда ■треба да буде још мање чудно, што у услове за наш економски назадак увршћујемо велпку оскуднцу ваљаних и правпх саобраћајних средстава. Кад дакле ово стоји као зло, од кога се ваља лечигж, онда потписани мнсле, да је од иреке нотребе наћи начпна п средстава, како би земаљскп саобраћај имао благодетан утицај на наиредак п благостање народно. Начин бн био у томе, што би се у закону о грађевинама на суву и води, учиниле измене и допуне за иравнлну мрежу путева и за нодизање сгалних мостова на Моравц ц већпм рекама у Србнји, што би се по нашем иредлогу извело посгупно у року од не великог броја годнна и то овако : Нрема § 3. закона о грађевинама на суву и води, државни друмови нмају три правца, један кроз средину земље а два по обиму дуж Дунава н Саве, сем паралелннх, који су оглашенп као окружнн. Нотинсани мисле, да је за Србнју иотребна мрежа на основи двеју унакрсних осиовних лпнија, које би везивале један крај Србпје са другим, што је могуће пеносредннје север са југом, занад са нстоком, тако, како би оне служиле као два стабла, чнји огранци би ирестављали окружнп и срески путевп, а у државне урачунали би се само оип особпти путевн, којп би се пројектовали кроз врлетне, камените иределе. Што се сталних мостова тиче, онн бп се такође имали иодпзати узев Мораву за основу, као н све веће реке у Србији. Све ово, иотппсани мпсле , да се може нанравпти и градити овим средствпма: 1), Из буџетске партије мпннстарства грађевина а из позиције на мостове и путове, за оиравке и доиравке државнпх грађевпна, која има 500.000 динара, да се из ње узме чпсго годпшње на подизање мостова и иутева 200.000 динара. 2), Да се уз један дннар неиосредне иорезе нанлаћујс нрирез од 4 паре дин. годншње, што би износнло суму од 590.000 дии. Обе ове суме нзносиле би тада 7 90.000 динара годишње. Од ове сумс ио нредрачуну нотписатих, могло бп се градптн сваке године по два стална мосга на местнма, која бп одређивала стручна комнсија од ћенерал-штабни официра, ):;;жињера и стручњака пз миннстарства привреде.

На то би се по нашем мпшљењу годишње трошпло 600000 дннара, а вишак 190000 дни. бно би довољан да се предузме грађење државинх нутева под условпма, које нмају част потиисати иредложитн Народној Скупштини. Наводећи ове основне побуде, као н начнн и средства за постигнуће ове цељи, нотннсатн нмају чзст тврдитн иред Народном Скуиштнном, да је овај наш захгев онравдан још н са другнх гледншга. Тако, савојног гледишта неонходно су иотребне н мреже нутева н стални мостовп, како за нревоз хране и другпх иотреба, тако и за брзо кретање трупа од севера к југу и од севера к нстоку. Са гледпшта нацноналног као н са гледншта да наша држава иостигне не само једпнство канцеларпја, већ и једпнство п матерпјалну везу једнога краја Србије са другнм, ово је још оправданнје. Јер, представцмо себи, какав бн дух једннства настао, којп бн спајањем једне полутпне Србије са другом, пзравнао месне разлике, чије је изравнење за српску мисао тако неоиходно а за сриску будућност тако нсто. Дакле, не само да је на своме ме л, гу економски разлог да се са гледпшта иривреде и пропзводње установе што обилатија саобраћајна средства, већ језахтев потписаннх оправдап са гледишта културног, војној, као н са гледншта јединства народног н државног. Износећн ове своје разлоге у овоме питању, потппсати се уздају да су у стању били уверитн Народно Нредставништво о важноети нашнх захтева, — на с тога нам је част ноднетн формалне закопске измене у овоме шго сљедује: Нредлог за измене у закоиу о сувоземним јавним друмовнма. § 3 мења се и гласи : „Државни друмови јесу : 1, Београд — Крагујевац — Краљево — Рашка. 2, Београд — Смедерево — Јагодипа — Ћуирија — Алексинац — Ниш — Иирог. 8, Београд - Ннш — Врање. 4, Дозница — Ваљево — Горњи Мнланован — Крагујевац — Сабанта — Јагодипа — Параћнн — Зајечар, Сем ових друмова имају се огласнтп за државне друмове још сви они непосреднн ирви огранци од главие нруге, који су у каменптнм н врлетнпм нредслима." § 4. да се доиуни овако : ,19, Београд — Шабац — Рача. 20, Београд — Смедерево — Пожаревац — Неготин." § 6. Да се дода у шестом реду после рачн „полициске власги" и , окружног одбо2'>а и . У другој алинејц а у другом реду иосле речи „полнцијске власти" да се дода „и окружног одбора." § 7. да се доиуни новом алинејом : „По свршеноме нослу пмају се сви путевн обележнти кнлометрима одстојања од окружне варошн и среске канцеларнје за окружне н среске нутеве, а ако је друм државнн онда од главнога месга Ово ће важитп и за иостојеће друмове, било државне, окружне или среске". § 9Тачка 1 да се нзмени у овоме : У 6-тој врстн у место „речн" „касе државне" да се заменн са речима „ окружног г /ли среског буџета."