Narodna skupština

СТРАНА 876

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Известилац прочита аознције на државне ннтолце но чл. 32 (стр. 136). Ранко Тајсић — Поред свију мањих неправилности о којима нисам хтео говормти, хоћу да рекнем неколнко речи о државннм нитомцима. 1Мп сад нмамо, како сам ја извештен око 23 питомца на страни. Трошн се на н.нх 12.580 дннара мање од ове суме. Тн државни пигомцн, каквн су бнлн нре, не знам, алп им сад штипендија почпње, од 1200 днн., иа се пење чак до 3000 дпн. Правно сам једну разлпку нзмеђу њпх н како онм св-ршавају школе п за колпко времена свршавају школу н нап!ао сом ово : овм, ко.јнма се лање даје, онн сврше школу, иоложе нспнт и враћају овамо кроз 6 нли 7 годпна; онн, којнма се више даје, враћају се после 8, 10 па и више година. Знам једног данас, који ле 10 год. на страни и он нма 3.000 дцнара годшпње. Он се дакле држп цраве сразмере: што внше лара, то треба више да седи тамо ! Ако би му ми иовнснли штинендију ои не би нн до 30 год. свршио науке. Ја мнслпм да такве издашно"тп на ннтомце нема ипгде више до у Србији. Ја се сећам једног нитомца, којн је био на странп 18 — 20 год. п ништа нпје научно. Ја то нзноснм да узмете к знању. Тај се пнтом&ц зове чннп ми се Сава Пегровић. Он је од 1881 год. пптомац п има 3000 динара штипендије. Ови други, којн имају мање — 1800, 2000, 2500, нре сврше школу, онн којн проведу впшо тамо, не науче ништа, дођу овамо н глуии су као даска. Ја бих молио мнннстра да узме списак њихов н да види, кад ће који свршнтн и да се Једном иречистн то, на који сврши у року законом свршн, који не сврши, да му се одузме штнненднја. Не морамо мн њега слати да учи тамо само луксуз н будалаштнне швапске, иа кад дође овамо, п он неће ии да види српске обичаје, а међутпм не зна ништа, тражим да мннистар о овом водн строг рачун. Радисав Митровић — У оправдање овога мишљења Ранковог, да би ови питомцп с мањом штннендијом могли нћи тамо, имам да наведем један прнмер. Познат ми је један питомап, којп је о државном трошку отншао тамо, па је нозвао н свога брата, те од једне штипенднје уче обадвоје. То је врло лено н нохвално, али то је и доказ, да бн тн иптомци могли с мање штниенднје издржавати се. Милија Миловановић — Ја нмам да нотпомогнем ово Ранково мишљење. Ви сви, којн сте бнли нослаиг.ци, сећате се да смо мн једне године целог даиа говорпли о томе, како је један итомац, син једног миннстра нлн савегнпка — то ће бити чпча Даннлов спн, десет годпна учпо, кад се вратио није добио динло.чу, није добно „мајсторско право". Дакле, сви Јроиковн, што је он учинио, осталп су безнлодин. Његовнм рђавнм жнвотом дотерао је дотле, да је своје здравље упропастио, н кад је дошао овамо, он је Јмро, дакле нмало је од њега штету н држава и он сам, Међутим у колико се ја сећам бпла је дата реч од мпнистра, да се у будуће гакви случајевп иеће дешавати, да ће се много строжије у будуће пазитн на државне пптомце, који се шаљу на сграну, на чинн ми се ннје иинпа учињено и остало јс, да се нрактнкује, како се онда ирактнковало. Чинп мп се, да сад треба да се одступп од те практике н мииистар бп требго да обрати већу нажњу на оне ннтомце, којн неће да уче и који би могли с мање трошка да уче, него. што пм се даје. Ја држнм да Скунштнна треба да решн, колико би један ннтомац требао да пма штинендије. С тога би ја молио известноца да се ово врати у одбор н да се одобри др\га цифра. Министар унтр. дела Ј. Ђаја — Посланнк Ранко Тајснћ, почео је свој говор о овој позициЈи тнме као, да прашта све ДЈ>уге ненравилиостн у овом буџету, а само узима да номене сву, о државинм ннтомцима. Ја, госисдо, немам нотребе, да тражнм опроштаја; све Н1ТО је неправилно, све што ни.је урађено како треба, нека г. Раико Тајснћ каже, — а њему је бар то врло лако казати, кад би бнло шго ненравилно, јер, он је био иредседник финанснског одбора кад је буџет претресан, на наравно, ако бн било чега рђавог, он би бно саучесник као председник одбора. Но Ја мнслим да ту нема никаквих ненравилности,

те нема пичему да ''е Замери, наро и ито иајмање има места замерци председника финаисиског одборл, који је имао приЛ1.ке да најбоље све посмагра н нотанко све сазна. Шго се гпче наших иитомаиа на сгранн, то стоји, да пх је било, којн су осгалн 7, 8 на и 10 годнпа, али ево како то бива. Ја мислнм, кад бп сам Милнја н Ранко решавалн о тој сгвари, да бп н они моралн да уђ.' у ову нрактику. Дешава се, да ђак ироведе 5 годпна; не положп исппт, и моли, да му се иродужн рок, јер падне на нсппгу, плн није спреман. Мпинстар је сад у једној алтернатпви, нлн да бацп све оно, што је до сад нотрошено на њега, нлн да му продужп рок. То је та невоља, н опа се не може избећи. При гом, и ја мислпм да треба стегнути 1е ипгомце. Г. Таушаиовић је већ — као мпнистар унутр. послова — одредно рок, у коме они морају снршптн школу, и ја тражнм пзвештаје — нарочито од иптомаца у Француској, те мп јављају кад положе нсииг, н ја о њпма водим рачуна. Дакле, колнко се је могло, учиннло се, да се строжпја контрола водп о њнма. Оном нигомцу, који 10 година учи на странп, и ако му се не може опросгнти, што је тако Ј.уго остао, пиак му се може упнсатн у олакшпцу то, што је изредно положпо исинт, и већ је добпо своју диплому. А већ сад, наравно, колико је година био на странп о државном трошку толпко ће морати да служн државу. Љуба Јокимовић — Г. мннистар рече, да ће та.ј иитомац, којн 10 година нј , страии доћи скоро овамо ; али менн се чнии, да нма једаи другн, који 20 год. учн на страни. Мепн се чпнн да је то слветннков син п зове се — Стсван Магнћ. Он је био нослат на страну од стране мннистарс!ва унутрашњих дела и кад му је ово одказало штнненднју, онда га је примило миннстарство војно ; ко зна можда ћс га, ношто ироведе 10 год. нримпти минипистарство прпвреде н т. д. Ја маслпм да ово треба врапггн у одбор, да се ова нозиција боље уредн и да се јача контрола води над овим пнтомцима. Ово ми изгледд као нека иозајмпца нитомцима без ннтереса. Она их пздржава на странн и кад се врате овамо као што је случај с Видаковићем, онда неће да нду у село, него траже Београд. Сељацц су одвајали од уста и школовалн га, а 011 неће да иде у село, неће да буде срески лекар. Кад му држава даје тај зајам, мислпм, да он треба да иде у село да то новрагп народу ; кад то неће, тр :ба народ и њему да огкаже љубав. Ја мнслим да ове шгииенднје треба давати људнма. који ће умети да ноштују оно, шго нм народ даје, а не да то после ирезнру. Министар нар. привреде К. Таушановић — Г. министар унуграшњпх дела наиоменуо је, да још од лањске годпие ностојп иаредба, по којој сви интомцн медецинари морају у извесном року нспите иолагати. Кад сам био у миниетарству унутрашњнх дела ја сам загражио извештај о свима питомцима, шга су радили. Петорица, којп нису иоложили пс пите, били су отнунпени, а осталпма је одређеи тачан рок за пснпте, и у колнко зиамо те се наредбе и сад држи саиитегски одељак министарства. 11о гој наредби и тај Сава Петровић морао је до сада да сврши испите. Дакле, што се тиче питомаца медецинара, за њих постоји правило да морају у извесном року да ноложе нспнте, тако, да за 5 годпна морају да сврше теорискн курс, а шссте године и практички. А оно о чему г. Љуба Јоксимовнћ говори, то треба наноменути код буџета министарства војног. Милан Ђурић — Еад се иовела реч о питомцима на страни, сматрам за дужност да кажем иеколико речи. У интересу народног здравља држава се иобринула да своје народне синове школује, како би моглн бити лекари, јер зна се да нико не може у томе тако - нослужнти нашем народу као што наши синовп. Разуме се да је за сажалење кад један млад човек, који оде у страни свет, заборави на се и на своју дужност. Ја мпслим да ћете се слсжитн у томе, да је иогрешка лежала код наших посланика, који су тамо на страни и који су били дужни да воде бригу о учењу наше омладине