Narodna skupština

СТРАНА 1006

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

мнсија 1»е код себе нмати 10 — 15 мустара, па ће са њима сравнити и вндети, да ли је шкарт нли ннје шкарт. Известилац Рад. Митровић — На прву иримедбу г. Веседнновнћа имам да одговорнм. Из ове таблнце внди се, да кад је цена свнле 50 днн., да ће морати да илаћа коконе 2. днн. Дакле нема бојазнп да ће цена кокона бнти нснод 2 динара. А што се тнче бојазни да се повластнчар не би сложио с коицесионаром и о њој нема места. Јер, ако се повластнчар не бн сложио с комисијом у једном чл. даље вели се: онда ће ту решаватн Прнвредни Савет. Мих. Веселиновић — Г. известплац хоће да докаже како нема бојазни да ће се кокони илаћати исиод 2 дпн. Ја обраћам пажњу Скуиштине, да се овде каже до 2 дии., и кад се каже до 2 дин., опда он може ноћи од 20, 30 нара до 2 дип. Дакле треба нзбрнсатп речи до 2 дин. п рећн: ио најмања цене не може да буде нижа од 2 дин. по килограму, па било то и друга класа — шкарт - чауре. Министар привреде К. С. Таушановић — Г. Весе линовић је трговац, он нзвесно тргује ио који пут п сажигом и а по који пут и са брашном. Ја пнтам г. Веселиновића: кад је цена брашну 30 пара хоће ли он илаћати и жито 32 и више, нзвесно неће, а зашто? зато што је цена брашну далеко мања, а она је мернш за пену жнта. Тај исти однос постоји и код свиле опредене п свиленпх чаура. То је најрационалннја рачуница. Зна се, да 12 — 15 кгр. кокона дају 1 кгр. свиле. Према томе, кад је цена опредене свиле оволика и оволика, онда је цена коаона оволика и оволика. Та пста сразмера важи и за цену кокона, а цена свиле и кокона одређује се у Милаиу п у Лијону, јер се тамо месеца Мија доносп свила из целог света, поглавито пз Кине н Јанана н тада се чине закључцн за целу годнну. Ту се одређу.је цеиа, н ако цена падне 50 днн., онда ће бити цена кокона 2 днн., а ако ли цена буде већа, онда ће и цена кокона бнти већа и ми не можемо тражитн од човека да он илаћа већу цену коконима, него што је цена на инјаци. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ко је зато, да се члан 13 усвоји нека изволн седети, ко је иротив нек устане? (Сви седе). — Оглашујем да је чл. 13. примљен. Известилац чита члан 14. Потпредседник — Прима ли Скупштпна члан 14 ? (Прима). Известилац чнта члан 15. Потпредседник — Прима ли Скунштина члан 15 ? (Прима). Известилац чита члан 16. Димитрије Димовић — Код овог члана нмам да иоменем зебњу, коју је г. Брачинац поменуо односно производњс од 60.000 кгр. Г. министар истина даје увсрења, да ће ироизводња чаура донетн још у првој годпнн 60.000 кгр., но ја би био мишљења да се одредн време, за које ће он ту фабрику да иодигне, јер концесија траје 15 годнна, и до год оп не иодигне ту фабрику он је ослобођен од порезе. Коицесију он има за 15 година, и он може за дуго време не иодићи фабрику, међутим до год не иодигне фабрику но чл. 6, он не илаћа неиосредну норезу. Према гоме мнслим да би требало да се одреди докле он треба да нодигне фабрику. Министар привреде К. С. Таушановић — Ингерес је концесионара, да што нре има овде фабрнку за предоњс свиле. Јер ои ће много боље зарадити, кад одмах овде нз кокона свилу нреде, иего да их шаље у Игалију. Алн за нодизање фабрике нретноставља се, да се канитал може реитнрати, који је у фабрику уложен. Дакле, нрви је услов зато, да буде довољио магеријала за фабрику, а ми наравно да не можемо нрописатн рок времсна, кад ће материјала бити довољно да се фабрнка иодигне. Машинерија и у онште цели коиструкција Једне фабрике изискује да се уложи извесан н то но всћи капитал. Рецимо да Један нарни млин кошта на

200000 днндра и мислим да је извесно да паметан трговац иеће подићи никад парни млин, којн кошта 200000 ако има да меље само 20000 кгр. жнта, јер му се уложени капитал не би рентирао. За то концеслонар и тражи, да се производњом кокона осигурају услови за иодизање фабрике. Чим види, да матернјала за прера^нвање има довољно, он се обвезује да ће подпћп фабрнку. Одбор је поставпо услов, да кад нроизводња чаура достпгне 60.000 кгр. да је концесиоиар дужан нодићи фабрику. Ја мнслим, да је то један добар рачун и да је довољно јасан да тако треба да буде, Известилац — Имам да напоменем г. Димовпћу још и то, да у идућем чл. каже се: ако повластнчар не подигне фабрику, кад се констатује, да се у земљи прочзводи 60.000 кгр. онда губп повластицу н кауција му иропада. Дакле нема никакге бојазни, коју г. ДимовиК напомиње, јер концеспоиар мора подићи фабрику, чим ироизводња чаура достигне количину 60.000 кгр. Потпредседник — Прегрес је свршен. Сгављам на решење: Усваја ли Скуншгина чл. 16? (Усваја). Известилац чита члан 17. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочптани члан 17? (Прима). Известилац чига члан 18. Потпредседник — Прнма ли Скупштпна прочитани члан 18? (Прпма). Известилац чита члан 19. Потпредседник — Прима ли Скупштина нрочитани члан 19? (Прима). Известилац чита члан 20. Коста Јуришић — У овом члану има мало несљедствености За давање новластице ио Уставу нужно је скупштинско одобрење, па ту новластицу носле министар, но овоме члану, може сам иреноситн на кога хоће. Ту су могуће злоупотребе свакојаке. И зато, ја би био мишљења да се усвоји прпмедба Државног Савета, који је овај члан врло лепо стилизовао, и којн гласи: „иовластичар може једино на св»је законе насљеднике пренети ову повластицу, а на друге само ио одобрењу законодавне власти." Министар привреде К. Таушановић — Било да усвојите једно или друго гледиште, ја ћу вам казати начелно како мислим о овој тачци. Законодавно тело даје концесије, његов је задатак да у начелу оценн, је ли једна концесЈЈЈа корисна или не, и кад нађе да је корисна, онда је одобрава без обзнра ко је добија, а министрова је дужност да гледа да ли је концесионар саморан човек и капиталиста, и је лнспособан за тај носао. При решавању ових концеснја о свнма нојединостима треба да се стара законодавио тело, али и код ове коицесије, као и код свију другнх концеснја, ја држим да је главни задатак законодавног гела, да каже своје мншљење да ли ће концесија благотворно утицагн на развитак ове нли оне нрнвредне гране, је ли, дакле, у начелу корнсна нли не, без обзира на лнчност којој се даје. Ја држнм да у то законодавно тело не треба да се меша, ношто су овде постављени услови, нод којима концеснонар може да ради, н са свим је све једно да ли ће је добитп Јанко, Марко нли Здравко. Коста Јуришић —Ја, господо, држим да је свакојако боље да нраво пренашања кенцеснје прииада Скупштинн. И за то остајем нрн нрвашњем мом иредлогу. Ја бнх молио ако има господе посланика да ме нотномогну. (Не иотпомажу га.) Потпредседник — Прегрес је свршен. Прима лн Скуиштина овај члан? (Прпма.) Известилац чига члан 21. Потпредоедник -- Ирнма лн Скунштина члан 21? (Г1ри а). Известилац чита члаи 22. Потпредседник — Прнма ли Скунштина члан 22? (Прима.) Иавестилац чита члан 23.