Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

И^ЛАЗН СВАКИ ДАП ЗА ПРЕМЕ ОКУ11Ш ГЦПСКОГ РАДА

НГКТ11ЛАТЈ' ИГ11Ј1А крл.икиско-српскл држмјмч штампарија

ИЕИЛ ЈЕ Л1Р ТУ Ј К СгВЦЈУ 6 МЕСЕ'1110 ОД ЈШ 10ГА ВГ МА »0*10 ДИИ. (\ СГ1'Л:1К 1ИМЈ.К МИГЛ1СИОГ САПК:)А 15 ДИИ. МКСКЧ110

УРЕЂУЈУ СКУПШТПНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровиђ, Доброслав Ружић, Љуб, П, Ђириђ.

Б рој 111

НЕДЕЈБА 31 МАРТА 1891

Г одина I

86 САСТАНА^ 7 марта 1891 год. у Београду

ПРЕДСЕДАИАО ПОТИРЕДСЕДНИК Паја Вуковић СЕКРЕГАР Станојло Вукчевиб, (НАСТАВАК)

(Одговор на иитерполације: М. ПетровнК) Госиодо, узетн н окатегорпсатц крнвицу за коју је стрпан у апс као дело обичиог разбојнпштва. ваљда још са нрљавнм умншљајем; квалифнковатн га,као таквог зазакоиому руцн, а ие нроценнтн доба н нрнлнке, у којнма је то дело извршеио, разлоге са којих је морао то да учннн, н шго је најмавинје доба остојања крнвнце од доба остојања, кад се ои ансно за ту кривнцу, све то велнм ире1утно прећн , иа се само узотн у одбраин овог посиупка власгн, за одредбу законску која сс односн на обнчне злочннце н злочиие, — то се неда инчнм иравдатн. И кад то стојп, да п данас још може неко са тог гледни1та браннти ностуиак власти у овом, на да иншта више другог нема у своме, сваком озбнљном државннку, који водп брнгу о развоју догађаја н нојава у овој земљн, мора да дођс загонегно, не само то: шта је оидашњнм унрављмчима бнло, да човека за такво једно невиио дело окривљују иосле 3 год. дана но још внше то : шта покреће данас госноду са лев1!це, да ово нитање иотржу овде гдн му места иема, и да га браие са овакнм сдабнм н врло незгодннм разлс^знма ?! Дозволнте мн, да наведем још једну еппзоду, која је предходила овоме, доста загонетном питању, које је, ио свој некој злој фаталностн, дош .10 на раснраву овде, гдп му, као што наведох, ннкако места није бнло. Једном нрнлпком, када се расправљало нзвесно иитање у Скунштинн 1887 год. Адаму је јавно на Скупштннн казано: да ће он нспаштатн за ово. То му је казано у сред Скупштнне н за то нма сведика н на десннцн н на левнци. Та ,је реч доциије откЈнљена. Да она ннје бог да откуиљена не бн данас бнло разлога ии за левнцу ни за десницу да трошн око ове стварн ово скупоцено време но отаџбнну. Та је реч откуиљена овим, не баш врло загонетним иутем. Адам је кроз кратио време ирнгворен иа ослову крнв те, која му је створена једино за то : што је у вреле рата, нородицу своју заранио житом, које је узсо пз општннског коша, које је иремерно у ирнсуству властп, н које је обећао н вратнтн кад насгану редовне прнликс. Међугим не заборавите нн то, да је гај исти кош, кроз 2 дана изгорео са осталим жптом, јер су га Турцп

запалилн. Он је још тада назват лоиовом п иозван је да се суди. Ако је се хтело да иде прнроишм н иесумњпвнм иутем иајпрнродинје је бпло да је одмах узег на одговор, те да се окрнвп за оно дело, ако је крпвице било. Међутим видимо да се он узпма на одговор иосле нуне 3 годнне н неколнко месецп; узнмат је најпре нрод једном влашћу, па се оправдао; доцније је премешген у другн срез и округ, и ту је окривљен Све то кад се доведе у везу једно с другнм човеку н најобјективннјем некако су сторени узроцн да сумња, да ту нма нечега, чега не би гребало н чега не би смело да буде у једној уставној земљн. Госиодо, вн у олакшнцу овог ностунка, којн се грудите овде да оиравдате, паводнте један нредходнн случај са нстнм човеком нод конзерватнвном владом Мариновпћевом, коју чак доводнте и у некаке нрнјатељске везе са раднкалима, кад је та влада ансила Адама за његов нокуп^ај да у нме народа ноздравн књаза 1874, и коју вн онтужујете да је бпла гора од ондашње, нод чијом је управом цзвршено аишење иад Адамом и налазите да је још и грех што смо стајали с њом у некаквој везн, н то наводпте за владавииу, кад смо мп већпиом још деца бнлн. Је лн она пмала разлога да Адама ухааси за оиако иевнно дело ја нећу овде да говорнм, али једио је што знам да тада, када га је народ наснлиим нутом огео нз затвора од тадање владе, нпти се шта иепријатно деснло њему нн народу. — Народ руши апсаиу и иасилнички изводн гога човека нз аисе и гоме се народу н његовом љубнмцу ниак тада нншта не догоди. Чинн мн се кад сравните ту владу, која је могла толнку иорцпју трнљивости у томе да поднесе, са владом која је за 300 ока жпта уаисила човека, који је ужпвао онште поверење н љубав свога иарода, и који је тада морао у аиси умрети; кад све то срдвиите, онда нма ли места да н тнме олакшаваге носгунак опе власги, која је Адама за овако невину ствар уапснла. Менн се чини да тим нисте побили оиа осећања у иароду, која су створена овим догађајима са нок. Ад. Богосављевпћем. 1осиодо, 300 ока жпта узетог исиред непријагеља да се нзранн своја нороднца у бегству иснред неиријатељске најезде, — на у гоме налазитп кривпце н нодводнтн под одредбу закона, која је проппсаиа за обичне злочинце, н го за човека којп нма чнсг каракгер, н нз оиога коша, који Је после неколико дана цео нзгорео са свом својом заоставштпиом; кад нозива кмета, да то жнто да да им породице ие умру од глади, кад то жито иред кметом иа кантару мерн; кад га га нста власт ие узнма одмах на одговор, пего га доцпнје узима суд, за који се ие може казати да је баш бно незавпсгаи у своме делокругу рада; кад се све то, велим, доведе у органску везу, стварају се тако јаки узроцн за сумњу да је овде бнло неког ђаволског посла да од њих, од ге сумњс не може да се сиасе ни иајобјективннјп човек. 11а, госиодо, н сама она нредусрегљнв >сг

\