Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУШБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СВАКН ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ИРИМА КРАЛЈЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУГ за. Срвију б дип. МВСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИН. 3А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ П01ПТАНСК0Г САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Р анко П етровии, Д оброслав Р ужи-е, Љ уб . П, Ћ ирии.

Број 129

ЧЕТВРТАК 18 АПРИЛА 1891

Година I

98 САСТАНАК 18 марта 1891 год. у Београду

председавао председник Димитрије КатиЈ. СЕКРЕТА1' Лука ЛазаревиБ, (наставак) (Нзмене н допуне у закону о норези : С. Петрови)!)

Госиодо, има 6 годииа, како је сељак оптерећен неираведном иорезом г н ја шсам чуо ни јудног од те господе да каже, да то треба да се исправи. Нашем сељачком ста-1ежу толико је наметнут иорез, да су му сво нмање, куће за њ нродавате, н истерпван је на сокак, а та господа не казаше: то је неираво. Сад, кад се хоће да узме 7 8 »ли '/ 10 од готовине некоме, онда се каже: то је нсправо, и усљед тога, што ће то плаћати трговци и чиновниди, то ће осетптп и сељак то ннје истина. Овпм је тек иравда задовољена, а кад дође време да се што олакша, нека се свнма иодједнако оллкша; п онда неће наш снротан сталеж ироиадати. Ово мп нзгледа, као кад бн внше дирека држали једну зграду да не падне, иа је један но један иоиуштати и онда је морају пустити остали, н зграда ће да падне. Према свему овоме, ја држим да је ово ираведно, и ако је тешко по све нас, јер су такве наше нрилике. Али ако овако свн нодједнако иодноснмо терете, онда кад дође време, да се нашн ирнходи увећају, да се наш буџет олакша, олакшаће се свпма подједнако. Наш је сељачкп сталеж преко половине тако опао, изгубио своје имање, а друге класе нису нншга осетиле. Ово^је врло праведан пројект, и треба га усвојнти. Љуба Јоксимовић — Г. Алимпије Васиљеиић у свом говор,у казао је; ако се ове измене усвоје, онда каква ће разлика бити између садање скупштинске већине и скупштинске н предњачке већине, која је била створена од двогласаца. Он је мој некадањи проФесор и мило ми је, што мп је сад дата прилика да му одговорим. Разлика је проста. За време^напредњака било је у Скупштинн чиновника и оних грађана,|ко]'и су са пасошем капетановим постали посланици. Ти су људи браннли интересе чиионника, а сад со удара на њих. Ја мислим, да је то довољно одговора да г. Васиљевић зна разлику. Он треба да зна, да је пређашња саветничка плата била преко 10.000 динара; а по закону који је донела радикална већина у Скупштини плата је саветницима

8.5 00 дин., дакле и то је једна разлика. Ја мислим да је до10ЉНО и ово што сам објаснио. Један од г. говорника, такође са леве стране, вели, да мж хоћемо да се вратимо 10 година у назад; да стварамо веће порезе, као што је блло за време напредњака. Ја не долазим у ред људи, који ласкају напредњацима, али овде морам да призиам, да, кад би ме ко упитао: коју би систему пре усвојио, да ли пореску систему, коју су створили напредњаци, или ону т која је била за време либерала, ја бих пре усвојио ону, коју су створили напредњаци, јер је она за сиротињу подеснија, а з а време либерала, порез су распоређивали одбори, у којима Су оили газде и домаћини, који су по нешто плаћали тек да с е каже, да плаћају. Кад је дошло време да се и газде жртвују кад је држава била у нужди, онда су сами либерали, који су го стање створили, признали, да су имали штете од њихових газда и домаћина. Оном господину, који рече, да се ми враћамо за 10 година, ја ћу да кажем, да хоћу да се вратим за 11 година. ^Исток« у 32 бр. од 14 марта 1880 год. у своме уводном чланку каже (чита) : в Криви су општински одбори, који нису своју дужност добро вршили; а у одборима знамо ко има претежнији глас, они који су имућннји који су т. ј. имали да плаћају. Ето, то је права истина. Овом приликом наша имућнија класа није дала народу и свету прнмер најбоље патриотизма. к То каже „Исток" и ја то усвајам. Ја мислим, да и ти људи треба нешто да жртвују за то што су нешто добилн од онога чиме је земља задужена, као што су и чиновнини добијали своје плате од зајмова, којима је држава била задуживана, и које сад морају и они да отплаћују. Ако буде нужде, да се направи какав нов дуг, они ће се онда морати размислиги о томе, јер ће га и они плаћати. Један од г. гопорника с леве стране рече, да ће ово плаћати и сељаци, јер и сељака има који дају новац под интерес. Ја кажем, да онај сељак који даје новац под интерес, није сељак, него долази у ред ћивта. Ја ћу гласати за пројект и за мишљење већине. Алимдије Васиљевић. — Неки посланици из већине хоће да даду други правац мом говору. Пошговани посланик Љуба Јокснмовић поменуо је моје име и казао је као да сам ја бранио чииовништво и трговачки сталеж. Ја сам казао да ми не говоримо овде као представннци народни о овом и оном сталежу, него о интересима земље. То сам изреком казао. Јоксим Павловић — Ја нећу да говорим миого, јер многе речи не помажу онде, где нешто мора да буде, али не бих говорио ни мало, да нисам вндео напад опозиције од онога часа,

кад се покушало да се заведе праведна пореска сист§н.а. к .. •&Уј||Не треба човек много да се размишља па

за последње дне деценије њихова

политика с ^о^^'и, изнугра.^;