Narodna skupština

СТРАНА 1302

Пол дувана, и ако је по закону о уређењу управе монопола дузана истекао рок, до кога су се сгранци могли трпети у служби тамо, Посматрајићи ствар с те стране ја налазим да интерпеланти имају потпуно право. Међутим мислим да ће се Скупштииа 38довол>нти са одговором г, министра Финансије. С те стране дакле ја не бих имао шта да примећавам него са другог једиог гдедишта. Ви сте чули, господо, да су говорници по овој интернелацији употребилп неко израво, који треба да се нсправе, јер су чипи ми се погрешни у основу. Подносећн интерпеланију и тражећи одговара за што се зак. о монополу дувана не врши, г. г. интерпеланти нанели су чнни ми се н нехотице једну неправду, па може се рећи и увреду л>уднма којн су у нашој служби, па ма то билн и странци, називајући пх : »чивутима" , „шваб.-ша«, „изелицама«, „чанколизима « и аодобним аогрдним изразима. Мени се чинн, господо, да законодавно тело српско неће никад пристатп и одобритн да се такви називи чују од Срба у Србији, а још маље од стране законодавног тела Српског, ге да се тако одсграњују и одрођавају они наши грађани, којп су Србији оданн, који су јој потребнн и који и ако нису припадали Српској народности врше с највећом вољом све обавезе грађанске и желе да се у Србе уброје (Бурно одобравање говора). Ја мислим да сваки користан радник треба да нам је добро дошао, п ми Срби као и човештво у оаште, ако мислимо да идомо иутем наиретка дужни смо да отклонимо све оне иреиреке што човечанству, а још више које нашој народности сметају у наиредовању. Са тога ја мнслим да и странцима, који су у нашој служби треба да пружимо најпотпунију заштиту законску, а никако да их грдимо и наподамо. (Тако је! Тако!) То је што сам имао да кажем, а у исто време да вам предложим прост прелаз на дневнн ред преко ове иитерпелације. Министрар Финансије Др. М. В. Вујић — Госнодо, на мено је уиућена јсдна иигериелација од г.г. Авакумовића, Велнчковића и другова. Та нитериелацнја гласи овако : Интерпелација на господина министра финансије При сироводу буџета Народиој Скуиштиии казао је г. мииистар, да је у 1889 год. и у 1890 год. иродато 37.325 комада лутрнјских обвезиица од страие државе. Вредност тнх иаиира износи нреко 3,000.000 дннара. За то тражнмо да нам г. миннстар одговорг!: 1. Кад је нродао те лутрнјске обвезннце? 2. Коме их је нродао? 3. По ком их је курсу нродао? 4 Да ли их је нродао ио нретходној ноиуди куицнма јавно, или је продао једном лицу а нриватно, док другн кунцн ннсу ни знали. 5. Мислн ли г. миннстар да је заштитио државне интересе у нотребној мерн, кад је нанире од толнке вредности иродао тим начином ? 6. Наштоје уиотребљен иовац од тнх нродатих наннра? Госнодо, још нри буџетској дебати сам у своме говору, ако се не варам, нокренуо је ову ствар н казао: кјко је овнм нокривен дефицит. Ја сам још онда изјавно у Скуиштнни, да ово није могло да буде и да није тако бнло. 11о самом закону зна се, на шта може да се уиотребн, на је тако било и са лутрнјскнм лозовима. Оне су нродаге редовним нутем ио закону н нрнход уиотребљен Је на оно, на што је законом утврђеио. Да је го гако доказаћу. Као што сам и нре казао да су г.г. интернелаити само нрочитџли закон, који ностоји о лутријскнм обвезннцама, онн би се и сами уверили да њнховоме нитању ннје било места. Оии бн на нхе нашли нрви став члана 111 закона о лутрнјским обвезницама од 1887 год., у коме се вели, да су обвеииице ЛЈтријске иамењенс ин нснлату реквизнције, учињене у срнско-турском рату. Иа и други закон о иснлатн реквианције

од 27. Јуна 1882 год, тако нсто наређује, да се тај приход унотребн иа нсплату реквизпцпја п т. д., а на иослетку закон од 3 јуна, 1886 год. о нсплатп иривремепнх државнпх дугова каже, да се приход пма уиотребптн на нснлату реквизиције и осталпх прпврсмених државиих дугова. Дакле трн закоиа овлашћују мннистра фннанснје да пзврши лутријскпм обвезница51а исилату реквнзнцнје и осталих подужпца нз рага. Као што знате, док ја ннсам дошаоза мипнстра финанснје, врло је мало нснлаћсио реквизпцпје ио тнм закопнма, — а за што ? питаћете. — Исилзћепо је мало с гога што су сви лутрнјски лозовп, на броју 170.000 комада, билн заложенп код Народцс Бапке. Невоља финансијска натерала је владу, која јс бнла на управн ире савезне владе, те су сви ти лутрнјски лозовн, у мссто да су продаванн, илп да је сс с њима неиосредио илаћала реквпзпцпја, били заложеии код Народге Банке но онолику цену, колпку је Народна Банка могла да псплати, а она пх је платпла по 65 дпнара по комаду. Такво сам стање затекао, кад сам први нут дошао за мпннстра фииаиспја, п то је било за вре^е савезне владе. Како је бнла новика, што се не плаћа реквизпцпја и експропрнјација земљпшта, ја сам иредузео све мере, да огкуипм те заложеие лозове од Народне Банке. У току времена ти лутријскп лозовп огкупљени су у толиком броју, да их је остало још свега 4000 комада н према томе да је остао дуг код Народне Банке на три стогине н неколнко хнљада динара. Са откупљеним лозовнма плаћана је реквнзнцпЈа. Иродајом лозова осгао је код Народне Банке и рест, којн Је добнвен од нродаје лозова према вредностп, јер лозови су били заложонн код Банке непод / х њпхове номнналне вредностн. Мн тај ресг можемо сваког дана дигнутп, н овако смо и урадилн. Ирема сумн, за коју су људн јављалн с реквнзицнјама, ми смо се обраћали Народној Банцн, новац иримали и реквнзпцију исплаћнвали, н тако исго можемо и тај рест код Народне Банке нзузети, кад год хоћемо. Према томе, госнодо, вн внднге шта је учнннла даиашња влада. Оиа је по најлак нсплатнла дуг Народној Банци, који је бно нрво са скунљнм интересом, — 6°/ 0 , иосле са б°/ и , на нослетку је сведен и на 4%. По исплатн тога дуга Народној Банцн, продајом лозова влада је исилатила сву реквизицију, колика је пријављена, а преко тога што је остало нсплаћено је експроирисаио земљиште. Ето то је сушгпиа ствари и то сам сматрао за дужност да кажем радн објашњења. Као игго видите, дакле, не само да ннсам радпо протпв закопа, него сам најнотиуннје вршно закон. И у тој бризи око вршења закона, да скннем један дуг државнн, а с друге стране да задовољим људе, који нмају реквнзнцијоне нризнанице, и прнзнанице за екснроннсано земљнште за железинцу, ја сам ставио бно пнгање: како ћемо тс лутрнјске лозовс да нретворимо у новац, јер прво морамо илатитп што смо Банцн дужии, па тек кусур што остане, с тнм да плаћамо реквнзпцију и ексироиријацију. Како је на томе нитању рађено, показаће вам ова акта и докумеита (показује акга па етолу нред собом.) Јд сам прво био закључно уговор с Народном Банком, учннио сам тај покушај да се иродаја лозова пзвршн нреко Народне Банке. Наравно да у ннтересу Ванке ннје било да се нродаја лозова одмах изврши. Ја нећу рећн да је то баш узрок те со иродаја лозова није могла иреко Бапке да осгварн; ире ће бпти узрок у томе, што Народна Баика инје нмала таквих веза с трговачкнм светом, да ту иродају може нзвршнтн; јер ако, рецимо, ја и наредик да се продаду 5 — 6 хнљада комада, то ако их Ваика иоиуди сарафима овде, у Бечу илн у Пешти, одмах цена лозовнма нада. Дакле, као шго видите, ја сам узео Народну Баику да она буде компсионар — да иродаје лозове но мојој паредбп, за мој рачуп, онда кад ја видим да је курс новољан н кад кажем да се нродаја може новољније нзвршнтп. И тако јо Народна Ванка ио уговору од 1. Аирила 1889 годинс до 12 Јула нсте годиие, иродала свега 475 комада. Ја сам нмао ирилике да се уверим, чим јо Вапка нуднла већу количнну лозова, да јс одмах цена лозовнма надала. Тако бно је једио врсмс иросечии курс лозовнма 39 н ио форннати, а чим је