Narodna skupština

СТРАИА 1402

НАРОДНА СКУДШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

израду пројекта. За исги апгажонан је г. Гунеш, са још некојико инжењера, а свима одређена је награда, коју је за њах г. А јфој тр;.жио. За посао оаако хитме природе и тако краткога рока, нијс Г шјо умесно никакво ногађање, нити би оно корисно бИ.10. Г. Ћирић, између осталога, вели и го, како г. Гунеш ни само земљиште, којим траса пролазн, не познаје То, господо, не стоји, јер је истн господнн у неколико пута трасу обишао и извршио тачно осматрање земљишта, те је као искусан инжсњер о томе мпнистру грађенина и своје мишљење саопштпо. Лко је дакле, све шго г. 'Иирић каже, основано на оаако тачним инФормацијама, опда се већ и сами можете оријентисати у томе, шта вреде његони наводп и у којој се цељи износе. У осталом г. Иирић није ни најмање позван да заступа српске нпжењере, н то нарочито још према меии. Поред тога нзгледа ми, да г. Ћирић употребио ову прилику. да као и у лањској Скупштпнн пева, оде г. Пико.ш Сганконпћу, контрактуадном чиновиику железиичком, а од тога могао нас је слободно ноштедити Њему ће битп познато, на који је начнн у Скупштнпи лањске године прошао уговор тога господнна. Ја сам био мишлења, у Фипанснјском одбору, да његов уговор и нод онаквпм условима не треба прнмптн. То са.м учипио нз правог уверења, а када ми је доцнпје објаснио у колико су мојн друговп морално већ били апгажонанп, да се г. Станковић у државпу службу прнмн , ја сам слегао раменима , н само услед мојег даљег резервисаног држања н паваљипања од стране мојпх другова, Скупштипа је ипак прпстала ла се уговор прпми. Првнх лана мојег миннстровања писам могао другаче поступпти, но данлс нмам пуно осиова да се кајем шго сам попусгно у томе питању. Шго се тпче ааслуга г. Станковићевих, ја не налазнм да су оне 1ако велпке, као што г. Ћирпћ мнслп. Ко.шко је мепи познато, његова сва Баслуга састоји се у гоме, што је у своје време, када је бпло на реду закључниање уговора са Вонгуом за грађење државне железиице, написао о томе питању неколико чланака у новппама. Но смаграм, да смо толикн патрнотнзам његов, ми дово.шо платпли тиме, што смо му дали обнлпу плату н додатак, што му признај(»мо године конграктуалие службе, па смо му признали чак и неких десет годииа маџарске службе. Замерам даклз, г. Тшрићу, што свој положај у Скупшгнпи употребљује на протежнран.е н хвалисање једне лнчиости, о чијем раду тек будућност нма да нам покаже у чему се састоји и шта вреди. Шго се пак тиче пнтања о тимочкој железннци, понав,1>ам: да је сав мој рад по тој стварц био потпуно нскрен и савестан, као што сам и паучио вазда да раднм ; да сам урадио све шго сам могао и што сам налазио да је потребно ; па према томе, и да сам готов у свако доба, за такав мој рад и за све његиве последице да поиесем одговорпост. Министар грађевина Пера Велимировић. — На реду је сад одговор па интерпелацију г. Јована Јонановића , но ја мислчм да је из.шшно на исту одговарати, јер је га интерпелаиија остала без предмееа. по што је по том предмегу министар донео решен.е. Јован Јовановић. — Ја одустајем од те иптерпрлације. Председник — Изволте чути одговзр г. миннстра проснете на ипгерпелације. Министар просвете и црквених послова А. Николић — 1'. А ј )( кса Ратарац и другопн ннтериелнсали су ме аа што још до сада ннје носчављен снисгсон ткмочгсп н интају: је .111 што урађено по овој стнарн н гсагсав је резултат? гсо ,је унрогс игго тај носао ипје свршеп? м мнслнли се нздејсгвоваги иквршсње сгсунштпнсгсог решења? — 11од овим нздејствовањем сгсупнТтипсгсог ]>ешења, г. Ратарц мисли ово: Загсоном о цргсвеннм властима устаиовљено је да норед досадан.нх енархнја има још н четврта, а еиисгсон иије још нооављен. ,1а ћу најнре мо1>атн да додирнем једио од гледншта г. Рагарца због гсога мислнм да ,је ои уир&вно овагсу иигериелацију иа меие. Ои вслн, да за онагсаи рад, за ностављање владикс, ностоји правило да се мнпнстар просвето сио-

разуме са мнтронолитом. То гледншге иостојн. Има случајева где је министар ироовете уиућеи иа споразумевање са снпсгсопом н митрополнтом ирн посгављању црквеиих чниовнпка а нма где то ннје иогребно. Овде пагс за иостављање владигсе минисгар просвете није унућен нп на гсагсав сноразум са мигрополитом, него то овагсо пде. Архијерејсгси Сабор бпра владпку. Изабрано лице саоишгава се владп. Втада за тпм одговара да изабрано лице нрпма нли не нрпма. Агсо га влада ирима оида се оио ноевећује за владнку н за тнм се указом иоставља да вршн службу. Да је овагсав случај, као што мнслп г. Рагарац, онда бпх ја може бнтн имао внше узрогса да дам прецпзиије одговор, за што се до данас нисам епоразумео с другнм надлежннм чннноцем, јер бп тада пмао нарочнту дужносг да нзвршпм, гсоја се баш меие тнче, али гсагсо то иије елучај, како се владпка ие поставља по сноразуму мнинстра просвете са мптроиолитом, иего се бпра од Архпјерејског Сабора, иа тегс носле тај избор подлежп сдобрењу, то је моје учешће у овом послу 1олико ограничено, да ја не морам примпти одговориосг за евеитуално задоциење. У осталом, гоеподо, кад се нрочита закон кад се узму на ум иобуде, које су оне руководиле ири установљењу ове владнчанске сголице у тнмочкој крајннн, вндеће се да је ствар толико важна да бисте у самој њеиој важносги моглн иаћи објашњења за што ово иостављење уош пнје извршено. Ја овнм пиак иећу да иравдам задоцњење, алн морам молпти да се не иоказује велнко нестрпљење за то што још нема тпмочкога владнке. Овакав ноеао ннје што и постављење обичнога чпновинка. Владнка је један од достојннх међу достојннма, а за владику у том крају треба иоред иетога још да имамо уверења, да ће он бнтн кадар радиги и као црквени човек и као нацнјноалан раденик. А те особиие не налазе се тако лако н ио томе тако би се дало оиравдати, ако се мало н иочегса на то ностављење. Нећу у начелу да нравдам заиио ово инје учињеио, алн што нпје учињеио до сад, може да се учиин сад. Од стране моје могу да уверим Сгсуиштппу, да сам и до сада радио, да се месго владике у тимочкоме гсраЈу шго ире нопуни, а раднћу и даље. У томе мислим да ће мом даљем раду од велпгсе корнстп бпти н сад засведочеиа иажња Народне Скупшгиие за то шпање.' 0 овој ствари, даклс, ја вам за сад ннсам у сгању дати цчкакав повољан одговор нросто с тога, шго ствар јошт ннје свршена. А што ипЈе свршена, разуме се, да има иекаквнх узрока. У осталом, кад је реч о стварп, која се мора са већом обазрпвошћу и нажњом да врпш, онда држпм, да ћете сви призиатп, да н инје потреба, да вам јеја најонширинје нзла;кем. Нанослетку у пигересу саме радње, у интересу онога цнља коме се тежн, нуЈб .не је да се к нослу овом одмерено аристуна, ге да ее дође до најбоље1 решења тога пнтања. Овом ирилпком смаграм за иогребно да још један иут ј ноиовпм, да то пигање треба шго пре да се решп; алн да је ипмо то иогребио, да још иешто учнпимо за цркву п свеипснство, оспм онога шго је до сада учињсно. — Мн пмамо иа име велпке нотребе да нодпжемо п пнтелекгуално п магерпјалпо стање свештеннка, да учинимо за н.их што више можемо, гсагсо би смо од њпх п више могли тражити. А јсдаи од начина је н у гоме, да се тпмочгсп владика поставн. На тај начнн остварнће се једиа потреба; остварпће сс једна жеља Народне Скуиштине н упеће се у свештсиство вишс мнра, који му је иотребаи. Од моје страпс ја пам могу обећагн да ћу се нгго се мсне тнче, труднти колико је год могућс, да се место тпмочког владнке што нрс иоиуни, на да том прнликом рсшимо једно иитање мпра у цргсвн, гсагсо бнсмо нмалн шго внше усисшнпх погодаба за онаЈ даљн рад за цргсву н службсннгсе цргсве. Ја бпх молно г. г. интсриеланте да за овај мах не гражс више, молим их да всрују да ћу са уређењем овога пигања иожурнти п убрзатп гсолико сам год кадар, па ако | верују у то мојс обећање, оида негса буду задовољпп са овим