Narodna skupština

СТРАНА 1424

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

руководи, шта је покреће да изјаву бчв. Краља Милана износи пред Народну Скупштину, јер није довољно, да само један посланик предложи да се донесе поводом оиога акта резолуција којом би се председништво опластило , да се регулише ова ствар н донесе резолуција поводом ове изјаве Краља Милана, већ треба п влада да се изјасни. Господин министар просвете истина је рекао, да тиме што је влада овај акт, који је упућен краљевским намесницима, упутила Народној Скупштинн тиме је уједно прихваћен овај акт и од владе. Он вели, тиме је овај акт изашао из границе приватне природе, из граница просте изЈаве бив. Краља Милана, да жели да остави земљу за неко извесно време, да је тиме постао акт, јавне природе; и пошто је овај акт врло важне природе, Скупштина је вели позвана, да поводом тога акта донесе неку своју одлуку.

Прочитано је иисмо Његовог Велнчанства бившег Ераља Милана, упућено Краљевским намесницпма. Међутим одмах иосле прочитаног писма н не тражп се да се обавестимо, какав је значај тога инсма н докле се он простпре, него се одмах нзлази с иредлогом да се прави резолуција. За бога госиодо, баш ц да смо дужнн донегп резолуцпју, мпслим онег треба нам мало времена, да се размнслимо, како ћемо је саставити, а не да се овако и не схватив добро шга је у писму казано, нзлази с предлогом, да се прави резолуцнја. Ја не ћу говорити о томе, да влада не треба датн извесно овлашћсње, ако је оио потребпо. Али, свакојако госиодо мп треба да будемо на чисто с тпме, какво ћемо овлашћење датн и докле треба да иде то овлашљење. Нема сумње да је овај акт бившег Краља Милана упућен намеснпштву, а нпјс уиућен Скупштини. Тај акт није Ја не мислмм, и делим мишљење оне господе. која кажу, жалба, нитп се може узетп као иредлог од владе, нити ое може узетн као предлог од народнпх носланика, нпти је молба а нсто тако он се неда сравнити са меморандумом Краљице Нагалнје ; јер је ои био чпст, одређен. Онда се је она жалнла иротив нзвесннх ностуиака према њој, и тражнла је номоћн. Тај акт бно је са свпм одређен, о=: је сиадао у дслокруг скуиштннског рада, и о њему се дебатовало, и ношто се дебага водила, иошто се смислило шта ће се учнниги ио њеној жалби донета је резолуција, као што знаге. Али овај акт, ннје унућен Скуиштнпп већ Краљев Намесницима н Краљевско Намесништво предаје га влади, алп сама влада није упутпла иисмо бпв. Краља Мнлаиа Скуиштиин онако како је ред, да влада свакп свој акт упућујс Народној Скуншгинн нод својим нотннсом ; треба да знамо којн пам од госиоде мннистара износп то. У свему гоме је учињена омашка, п за го се створила ова забуна између нас. Питање је сад у томе, шта треба да радпмо ? Да ли да иросто прнмимо акт знању, илн да иримимо резолуцију? Мени се чини да се ствар своди на ово : Тај акт, уиућен Краљевском Намесипштву, дошао је иред иредседнпшгво, и мп на нрвом реду што греба да учннимо, го је да акт ирнмно к зиању, а ја држн.ч да не можемо друго иишта нп урадпги него да акг примимо знању. Г. миинстар нросвете изволео је рећи да ту инје нскључена могућиост, да се н пзвесна могпвацпја донесе. То је истина. Он је навео један нример, како је рађено кад је умро цар германскн, ја не знам шта је онда радила влада н Скуиштииа, алн држнм да се ннје могла донети ннкаква друга мотнвацнја, него да се пзјави сажалењс, о смргном случају који се догодио у иријатељској државп. Дакле ту је могло бигн само изјаве сакаљења н никакве друге могнвације. А у овом сиецијалиом случају ми шго можемо учииитп ? Поводом овог акга ми можемо изјављнваги бпло сажаљење бнла радосг. (Смех). Ми овде иросто као иароднн нредставиици тај акт треба да иримпмо к знању, и сгавимо влади одговорност да радн што треба, а нс да је напред разрешавамо од одговорнооти и да јој стављамо у дужност шго може бигн оиа сама иеће моћи да изврши. Зато ја мислпм, ако је ова сгвар гако хнгна да је данас треба решитн, онда је најчистије, да осгане свакп са својом одговорношћу ; Скупштнна сј својом а влада са својом и да мн прнмпмо овај акт просго п чисто к знању. Димитрије Машић — Госиода предговорннци изнелп су довољпо разлога са којпма су од части правдали н мишљење г. Иере Максимовпћа, а од часгн г. Рпбарца и Авакумовпћа. Свакојако овај акт којп је иодиет Народној Скуиштиии, пнкакко (.енеможе смагратп као акт Народне Скуиштине у толико пре, што иије у пмс владе казато као шго је ред, да је го акг владе ; само је г. мииистар просвете ирнзиао да је тај акт владе, али го ннје казао нредседник миппсгарства у име владе. После неколпко годииа тгледаће као да је гај акт дотурен кроз нрозор. (наставчће се)

да по пословнпку овај случзј не може другче да се реши, ве11 просто да се прими знању. Ја не мислим тако, п да је тај акт такзе природе, по кп.ме треба Скупштина да донесе другу одлуку, а не просто да га прими к знању. То је један акт, по коме се у овој прилици не мора донети одлука сем примања к знању. Друга је сгвар, предлог Виће Радовановића, ио коме се може између редова, да чита много што шта. Ако се тиме хоће да да влади неограннчено овлаићење да регулише односс између Краља Мимана и друге личности т. ј. пзмеђу краљице Наталије. Ако се то хоће, ја мислим, да ми ко Народна Скупшгина, пе смемо такву не разумљиву резолуцију и тако сувише | простран прсдлог да примимо. Кад би се усвојила она резолуција, коју је предложио г. Вића Радовановић и која може бити баш с тога, што је она не разумљива и растегљниа вама је повољна, онда би Скупштина дала владн овлашћење да чини много што шта и да чини извесие погодбе између себе и Краља Милана. Сем оних односа између Краља Милана н краљице Наталије, бнће ту и треће, што ћемо сигурно чути. Дакле, ја држим да овај акт или изјаву Краља Милаиа, ј за сад примимо к знању; а што се тпче резолуције , о томе после да говоримо, кад чујемо шга влада хоће и у чему хоће овлашћење: — хопе лн само у томе да Краљ Милаи до ггунолетсва Краља Александра више не долази у Србију; хоће ли при том да регулише односе између Краља Мнлана и Наталије или хоће најпосле и нско треће овлашћење, на основу кога ће она посло да ради како хоће и у неки.м материјалннм пптањита. Ја. дакле, молнм председништво, да оно по својој дужности не допусти решавање у магли, док влада не каже, шта хоће под гим предлогом, и шта мисли, т. ј. да ли хоће овим да регулнше односе између себе и Краља Мплана или између Краља Милаиа и краљвце Наталије или можда мисли ношто треће, што ви знате а ми не знамо. Председник мин. савета Ник. П. Пашић — Г. Авакумовић Је ову ствар тако схватио, као да је влада иоднела овај акт, п да је одмах тражила да сс одиссе резолуција ио њему. Господо, н ви сами увнђате, да је овај акг од врло велпке важносги, јер сс њпие одриче бпв. Краљ Милан некнх својих ирава. Тај је акг он унутио Краљевским Намесиицима, Намесниипво га је опет уиутило Влади, Влада иак смаграла је за своју дужиост, да то саоиштп Народиој Скуиштиин, пошто је од врло велике иолитичке важпости. 0 гоме иак како ће Народио Представништво ијшмити тај акт, Влада ннје нпшта говорила, то јс сгвар На |)Одно1 Представииштва, н оно може то саопштење или иримптн иросто к зиаау, плп га нрпмптн са иеком мотивациЈом. То право ирпиада дакле Народиој Скунштнни, н оиа може шм нравом да се корисчи. Преиа гоме не стоји чо, да смо мп као влада, хтелп да Народ. Представннштву дајемо у овом цослу известаи правац. Милутин Гарашанин — На сваки начнн ствар је вт.1о незгодно иредстављеиа Народпом Представништву, н чиии ми се због тога н нзлазн овај неспоразум.

Одговопш уркдник Ранко Нетрови).

11г| лиiiл крлљ. с1ч1скк л1'жаш|к шт \ м11л1мјк