Narodna skupština
-2-
3
Сви. који би се ухватили као члапови таквога удружења, казниће се са 100 до 500 динара, и затвором од 3 до 6 месеци. Члан 25. Удружења или друштва, којима је задатак трговачка добит, и*на која се односе одредбе трговачкога, грађанскога или каквога специалнога закопа, не подлеже одредбама овога закона. Члан 26. Свако удружеше или друштво, које хоће да има карактер државом признане корпорације, мора обзнанитн прн самом постанку своје уређеше и своје представништво — управу. То важи и за сгаку измену у правилима удружења и представништва или управе. Члан 27. Свака радња удружења плп друштва, или чланова његових, ако је иротивна ком позитивном закону, кажњива је, па била она основаиа на иравилима удружења или не. Члан 28. Зборови удружења имају карактер приватних зборова, изузимајући оне зборове, који би се држали на отвореном просгору. Члан 29. На молбама и адрееама, које удружење или друштво коме као целина упућује, може бити потписано само представпиштво. или управа. Члан 30. Странци, непунолетни и у опште сви они, који су пзгубили грађанска права законим путем, дпк се у гграва не поврате, не могу бити чланови никаквога политичкога удружења. Члан 31. Овим се укидају закон о зборовима и удружењима од 11. јуна 1884. године, и сви прописи протпвни овом закону. Члан 32. Овај закон ступа у живот кад га Краљ потиише.
ДРЖАВНИ САВЕТ № 3377. 31. Октомбра 1890. год. У Београду.
Г осподине Миниетре, Државни Савет проучпо је .пројект закона о јавнпм зборовима и удружењнма, који сте му ради тога изволели послати писмом вашим од 12. Октомбра т. г. ПБр. 17888. У писму моме од 1. Новембра т. г. Бр. 3376. којим сам вам послао расмотрен пројект „закона о штампи," ја сам имао част изнети вам све разлоге са којих Државни Савет налази, да оне одредбе у томе закону, које се ^речју и говором на јавном месту," учине, треба да испадну из истога п да уђу у закон о зборовима и удружењима. Последица таквог саветског гледишта морала је битп то, да су све одредбе, које су се односиле на говор, ушле сад у овај законскн пројекат. и услед гога је, Господнне Мннистре, ваш гхредлог законски у многоме измењен, тако да је се у истом морала и са свим нова иодела учинити, како би поменуте одредбе, које по саветском мишљењу треба да уђу у овај закон, имале логичне везе са осталим одредбама, а тиме закон једну уређену целину. Сем ове начелне измене у пројекту, са којом се ви нисте сагласили, част ми је у следећем изнети вам гхримедбе Државног Савета, који је исти учинио на поједине одредбе овога закона, у таком реду, како би их упоредо са пројектом могли нмати у прегледности. Пре наслова« О зборовнма у опште" Државни Савет надази да треба да дође «1. 0 збо;ровима" „Главп I 0 зборовима у оиште." Ово је потребно према новој подели целокупног закона, која се морала учиннти, као што је горе напоменуто : Чл. 1. Као и у пројекту. у Чл. 2. Да се изоставе са свим речи с( у затвореном простору или под ведрим небом Чл. 3. и 4. Као и у пројекту.^За тпм место (< Глава I. јавни зборови )} да дође «Глава » о јавним зборовима" . <Ј^
1'осаодину Министру унутрашњих дела..