Narodna skupština

2

1*

Члан 4. Ради лакшег надзора и чувања шума имају се: а. Државне, општинске, сеоске, манастирске и црквене шуме од приватних, имаовина оделити и ограничити. њихове границе нремерити, описати и трајним видљивим белегама обележити, б. Издвојити и обележити оне шуме, планине и горе, које се из климатских хигијенских или других којих обзири имају свагда одржавати у пошумљеном сташу, и ставити под надзор државни, па биле оне државне или ма чија својина, и в. Све шуме у Србији поделити на известан број шумских округа, без обзира на политичку иоделу земље. Члан 5. Поделу п ограничавање шума, а тако исто и издвајање и обележавање оних шума, о којима је реч у члану 3. овога закона под б. вршиће нарочите за то одређене комисије. Члан 6. У свакој комисији за поделу и ограничавање шума мора бнти шест чланова ; тројица се постављчју Краљевим указом на предлог Министра Народне привреде, и то један стручан шумар, један инжнњер и један правник, а осталу тројицу бира из своЈе средине општински збор оних онштина. у чијим се атарима шуме ограничавају. Општинским збором изабрани чланови комисије атако исто и чланови, који се иостављају Краљевим указом, ако нису чиновници, дужни су предходно пред свештеником а у присуству осталпх чланова комисије положити заклетву, ироппсану за вештаке у грађапско судском поступку. Председник је комиснје најстарији по положа^у чиновпик, а најмлађи по положају врши дужност деловође. Члан 7. У име подвозних и осталих трошкова даваће се члановима комисије, који се указом постављају, по дванајест дин. на дан из шумског Фонда. Члановима иак комисије, које општински збор бира, плаћлће дотична оиштина по четири дпнара дневно из своје касе. Члан 8. Раду комисије присуствоваће и сопственици (или Нзихови заступници) баштина које се налазе у шумама, или се овима граниче, и дужни су поднети комисији доказе о праву својине на земље, које сматрају за своје. Члан 9. Полицијска ће власт преко дотичних општина и преко службених новина, на месец дана раније, обзнаннти време, кад ће одакле која комисија отпочети свој рад, и позвати заинтересоване да комисији предстану и поднесу доказе по којима полажу право својине ма на који и колики део шуме. Грађанима општине у којој ће комисија радити, обзнаниће то општински суд на јавноме збору. Ко би полагао право својине на буди који део шуме или земље, па не би сам млп његов заступник престао комисији за време њеиога рада на лицу места, а без законскпх оправдајућих узрока, не може после чинити никакве примедбе на рад комисијски; у противном случају може се обратнтп Министру Народне Привреде за одобрење да може чинити примедбе Члан 10. Шуме и друге земље општинске сеоске и приватних лииа, које би се у средини државних шума налазиле, а биле би на сметњи обделавању и администрацији државних шума, комисија може одредити у размену за другу државиу шуму или земљу, која ио простору и каквоћи мора битп у најмању руку равна заузетом земл,ишту, а у атару је исте ошгтине илп села, па иоднети Министру Народне Ирпвреде образложени предлог о тој размени на решен.е Исто тако они окрајцп и окуке од државних шума, које бп заокружаван.е и нсправљање граница, а и надзор, огежавале, као и онм мањн засебно одвојени деловн државних шума и шумског- земљншта, на којима се нрема величини и положају не би могло водити трајно шумско газдинство, комисија ће иодне.и образложени предлог Министру Народие Прпвреде за размену за другу општинску, сеоску или нриватпу шуму, која стоји у ве.ш са државном шумом; а ако пема општпнске шуме за размеиу, онда да се устуне у сројипу оближњој онштинп или селу.