Narodna skupština

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ ИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПДАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМ1ТАРИЈА И СВЕ ИОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ *. ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕБУЈЕ СЕКРЕТАР СКУИШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИ^

б:рој" 8

ОРЕДА 23 ЈУНА 1893

година iii

9 САСТАНА^ 11 ј у н а 1 8 9 уБеограду

ИРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК, Никола П. Пашиб

Алекоа Ратарац (НДСТАВАк) (Раша Милоше; ић, о Уговору) У место да се задржи начело дарињења ио тежини, п да се оно усвоји и између Немачке и Србије, оио је на протпв усвојен прпнцпи да се производи цариие по вредиостн. Тоје, господо, толико омело наше финанциске приходе, да иећу нн у колико претерати, ако кажем, да смо ми декларисањем робе по вредности на основу уговора с Немачком изгубнли нреко половине царине наше. Ја нећу да наводим иримере из моје соиствене нраксе. Таких прпмера има врло миого. Да није тога било наши бп финанцпски ириходи били сигурнији. Да је то тако као што ја тврдим нека ва^ је највећи доказ то, што су сви наши трговци — увозници царинпли своју робу по уговору с Немачком, који је био по вредности, избегавајући оне одредбе у Енглеском уговору, којим су увознпци доста били везани, те нису могли тако далеко ићи у поднашању лажнпх рачуна. То начело, госнодо, које је по наше интересе финанциске и економске било врло гатетно, новим је уговором отклоњено, и ми по новом уговору немамо впше царине по вредности, немамо випте могућности да се може вредност од сто динара подноспти као вредност од 25 динара, нема више ирилика да се подпосе фалсификовани рачуни, јер су све те могућности овим уговором отпале, што је добра страна царинске тарифе по тежини. То што сам сад казао, иотврдиће и сувремена преговарања, која се воде између појединих држава; кад се сви образовани народи лаћу тог прињ ципа: царињења по тежинн, онда је песумњива корист што смо и ми усвојили такву тарифу. Поред те, тако зване тарпфе тто тежини, од које имамо велике користи, отклоњена је, господо, новим уговором још једна околност, која је била штетна, колпко по наше финансије, толико, ако не још и више, по наше иривредно стање. Ја ту разумем диференцијалну тарифу. Доиста иостош уговорна тарпфа између нас и АустроУгарске, која је обавезна и за све уговорне државе, које се користе иравом иајповлашћеније државе. Међутим, АустроУгарска задржала је за себе искључиво право, да може неке

артикле увозити и исгтод ове уговорне тарпфе, она је за те артикле створпла монополе, с њима нпсу могли конкурисатп истоветни артпкли других држава. југрос је пало речи, као да су врло слабе користи од тога, !ито је укинута диференцијална тарифа. Ја могу да вам наиоменем за један такав артикал, а то је аргија. Истина, иије се сва артија користила диференцијалпом тарифом, али се њоме користила баш она артија, која се највише увози у Србију. То је она проста артија. На овоме артиклу наши ће се гтроизводи удвојити, да се најблажије изразим, јер је стоиа два иут већа према иређе повлашћеиом стању. Покушаји за подизање фабрика чпњени су иа осиову повлашћене тарифе, иа »ад се нашло људи да се баве овом мишљу, нема сумње да ће се овоме послу смелије одати, кпд се буде царина два иу г већа наилаћивала. Исто таво стоји и са грнчаријом, која је такође у половину царине плаћана, међутим, тога сад нема. У опште дифереицпјалном тарифом добпјеио је, што се у нашу земљу не могу увозити артикли, којп се могу код нас израђивати, јер је по старол уговору, била на њих ударена слаба царинска стопа. Дакле, то је велика добпт. Говорено је исто тако, да се не сме да удара трошарииа, сем на оне нредмете који су овде, у новом уговору побројани. Госиодо, ако се ја не варам у додатку к чл. 10 јасно се види, да мн имамо нрава да ударамо трошарину на пиће, јестиво, храну п т. д. а пе можело је ударати само на неко лпко предмета, на које сио до сад могли. За нас је само обавезтто да и иа извесие наше предмете ударимо трогаарину, ако желнмо да иа такве предмете аустрс-угарског порекла ударимо трошарину. Дакле, право ударања трошарине ни.је искључено, оно носто.јн п у новом уговору, иего нам је садг само признато да ударамо трошарину на много већн број артикала, којих код нас нема. Треба само прочигати чл. 10 старог уговора п његов додатак, и онда ће се видетп на шта ми имамо права да ударамо трогаарину сада, а на игга смо имали право да је ударамо. По садањем уговору имали смо право да је ударамо на цпгар папир, мирисави сапун, тпећер, дуван, барут и т. д., док овим новим уговором број тих артикала, знатно је повећан. Повпшен је дакле а није смањен број оних артикала, иа који можемо трошарииу да ударимо. Пошто се дебата о овоме уговору и сувише отегла, то хоћу да скренем вашу иажњу само на једно питање. Мој потптовани друг г. Јоца Јоваповић, кога овде не видим, веома ме је задужио, да се мало вигае задржим, на његовом кратком, али категоричком одговору о доброти новог уговора. Он је говЈртто кратко, али, чини ми сс, веома по-